حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، قَالَ جَالَسْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَكْثَرَ مِنْ مِائَةِ مَرَّةٍ فَكَانَ أَصْحَابُهُ يَتَنَاشَدُونَ الشِّعْرَ وَيَتَذَاكَرُونَ أَشْيَاءَ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ وَهُوَ سَاكِتٌ فَرُبَّمَا تَبَسَّمَ مَعَهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ زُهَيْرٌ عَنْ سِمَاكٍ أَيْضًا .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Шарик хабар берди, у Симокдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан юздан ортиқ марта ўтирганман. Уларнинг саҳобалари шеър ўқишар ва жоҳилият ишларидан баъзи нарсаларни эслашар, У эса сукут сақлар, баъзан улар билан табассум қилар эдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Зуҳайр ҳам Симокдан ривоят қилган.