حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ، - الْبَصْرِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْجَارِيَةِ الْعَبْدِيُّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَرَأَْ (قَد بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا) مُثَقَّلَةً . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ ثِقَةٌ وَأَبُو الْجَارِيَةِ الْعَبْدِيُّ شَيْخٌ مَجْهُولٌ وَ لاَ يُعْرَفُ اسْمُهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Нофиъ ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Умайя ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Жория ал-Абдий, Шуъбадан, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди (ки), у: «Қад балағта мин ладунний узро» деб (нунни) шаддали (оғирлаштирилган) тарзда ўқиди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўл билангина биламиз. Умайя ибн Холид ишончли (сиқа)дир, Абул-Жория ал-Абдий эса номаълум шайх бўлиб, унинг исми танилмайди.