حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَقَوْلُهُ الْحَقُّ إِذَا هَمَّ عَبْدِي بِحَسَنَةٍ فَاكْتُبُوهَا لَهُ حَسَنَةً فَإِنْ عَمِلَهَا فَاكْتُبُوهَا لَهُ بِعَشْرِ أَمْثَالِهَا وَإِذَا هَمَّ بِسَيِّئَةٍ فَلاَ تَكْتُبُوهَا فَإِنْ عَمِلَهَا فَاكْتُبُوهَا بِمِثْلِهَا فَإِنْ تَرَكَهَا وَرُبَّمَا قَالَ لَمْ يَعْمَلْ بِهَا فَاكْتُبُوهَا لَهُ حَسَنَةً ثُمَّ قَرَأَ : ( مَنْ جَاءَ بِالْحَسَنَةِ فَلَهُ عَشْرُ أَمْثَالِهَا ) " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла — Унинг сўзи ҳақдир — деди: Бандам бирор яхшиликни қилишни ният қилса, уни унга бир яхшилик (савоб) қилиб ёзинглар. Агар уни амалга оширса, унга унинг ўн бараварини ёзинглар. Бандам бирор ёмонликни ният қилса, уни ёзманглар. Агар уни амалга оширса, уни бараварида (бир гуноҳ қилиб) ёзинглар. Агар уни тарк этса,» — баъзан: «уни амалга оширмаса,» деган бўлиши мумкин — «унга бир яхшилик (савоб) қилиб ёзинглар,» дедилар. Сўнг у: «Ким яхшилик келтирса, унга ўн баравари (мукофот) бордир,» (оятини) ўқидилар. (Энъом сураси, 160) Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.