حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَزِيرٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَتْ بَنُو سَلِمَةَ فِي نَاحِيَةِ الْمَدِينَةِ فَأَرَادُوا النُّقْلَةَ إِلَى قُرْبِ الْمَسْجِدِ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ : (إنَّا نَحْنُ نُحْيِي الْمَوْتَى وَنَكْتُبُ مَا قَدَّمُوا وَآثَارَهُمْ ) فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ آثَارَكُمْ تُكْتَبُ فَلا يَنْتَقِلُوا" . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ الثَّوْرِيِّ وَأَبُو سُفْيَانَ هُوَ طَرِيفٌ السَّعْدِيُّ .
Бизга Муҳаммад ибн Вазир ал-Воситий ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Юсуф ал-Азрақ ривоят қилди, Суфён ас-Саврийдан, у Абу Суфёндан, у Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Бану Салима Мадинанинг четида (яшар) эдилар. Улар масжидга яқинроқ жойга кўчмоқчи бўлдилар. Шунда ушбу оят нозил бўлди: «Албатта, Биз ўликларни тирилтирамиз ва улар (аввал) қилган ишларини ҳамда изларини ёзиб қўямиз» (Ёсин сураси, 12). Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, изларингиз ёзилади,» дедилар ва улар кўчмадилар. (Абу Исо Термизий) деди: бу ҳадис Саврийнинг ривоятидан ҳасан ғарибдир ва Абу Суфён — у Тариф ас-Саъдийдир.