حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّلْتِ، حَدَّثَنَا أَبُو كُدَيْنَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ مَرَّ يَهُودِيٌّ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا يَهُودِيُّ حَدِّثْنَا " . فَقَالَ كَيْفَ تَقُولُ يَا أَبَا الْقَاسِمِ إِذَا وَضَعَ اللَّهُ السَّمَوَاتِ عَلَى ذِهْ وَالأَرَضِينَ عَلَى ذِهْ وَالْمَاءَ عَلَى ذِهْ وَالْجِبَالَ عَلَى ذِهْ وَسَائِرَ الْخَلْقِ عَلَى ذِهْ . وَأَشَارَ أَبُو جَعْفَرٍ مُحَمَّدُ بْنُ الصَّلْتِ بِخِنْصَرِهِ أَوَّلاً ثُمَّ تَابَعَ حَتَّى بَلَغَ الإِبْهَامَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ : (وما قَدَرُوا اللَّهَ حَقَّ قَدْرِهِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عَبَّاسٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأَبُو كُدَيْنَةَ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ الْمُهَلَّبِ قَالَ رَأَيْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الْحَسَنِ بْنِ شُجَاعٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الصَّلْتِ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ас-Салт хабар берди, у деди: бизга Абу Кудайна ривоят қилди, Ато ибн ас-Соибдан, у Абуз-Зуҳодан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Бир яҳудий Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнидан ўтди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй яҳудий, бизга (гап) айтиб бер,» дедилар. У: «Эй Абул-Қосим, Аллаҳ осмонларни бунга, ерларни бунга, сувни бунга, тоғларни бунга ва бошқа халойиқни бунга қўйганида нима дейсан?» деди — Абу Жаъфар Муҳаммад ибн ас-Салт аввал жимжилоғи билан ишора қилди, сўнг бош бармоғига етгунча кетма-кет (бармоқларини) кўрсатди. Шунда Аллаҳ: «Улар Аллаҳни ҳақиқий қадри билан қадрламадилар» (Зумар сураси, 67) (оятини) нозил қилди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни Ибн Аббоснинг ривоятидан фақат шу тариқдан биламиз. Абу Кудайнанинг исми Яҳё ибн ал-Муҳаллабдир. (У) деди: Муҳаммад ибн Исмоилни (Бухорий) ушбу ҳадисни ал-Ҳасан ибн Шужўдан, у Муҳаммад ибн ас-Салтдан ривоят қилганини кўрдим.