حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ قَزْعَةَ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ حَبِيبٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ الطُّفَيْلِ بْنِ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلمَ : ( وألْزَمَهُمْ كَلِمَةَ التَّقْوَى ) قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْحَسَنِ بْنِ قَزْعَةَ قَالَ وَسَأَلْتُ أَبَا زُرْعَةَ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَلَمْ يَعْرِفْهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Қазаъа ал-Басрий ривоят қилди, бизга Суфён ибн Ҳабиб ривоят қилди, Шуъбадан, у Сувайрдан, у отасидан, у Туфайл ибн Убай ибн Каъбдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Ва уларни тақво сўзига (маҳкам) боғлади» (Фатҳ сураси, 26) (ояти ҳақида ривоят қилдики), у: «(Бу) — Ло илаҳа иллаллаҳдир,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни ал-Ҳасан ибн Қазаъа ҳадисидан бошқа (йўл билан) марфуъ тарзда билмаймиз. (У) деди: Мен Абу Зуръадан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у эса уни фақат шу йўлдан бошқа марфуъ тарзда билмади.