حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُؤَمِّلُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ بْنِ جَمِيلٍ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الأَقْرَعَ بْنَ حَابِسٍ، قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ اسْتَعْمِلْهُ عَلَى قَوْمِهِ . فَقَالَ عُمَرُ لاَ تَسْتَعْمِلْهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَتَكَلَّمَا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى ارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لِعُمَرَ مَا أَرَدْتَ إِلاَّ خِلاَفِي . فَقَالَ عُمَرُ مَا أَرَدْتُ خِلاَفَكَ قَالَ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ : ( يا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَرْفَعُوا أَصْوَاتَكُمْ فَوْقَ صَوْتِ النَّبِيِّ ) فَكَانَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ بَعْدَ ذَلِكَ إِذَا تَكَلَّمَ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يُسْمِعْ كَلاَمَهُ حَتَّى يَسْتَفْهِمَهُ . قَالَ وَمَا ذَكَرَ ابْنُ الزُّبَيْرِ جَدَّهُ يَعْنِي أَبَا بَكْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ مُرْسَلٌ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муаммил ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Нофиъ ибн Умар ибн Жамил ал-Жумаҳий ривоят қилди, менга Ибн Абу Мулайка ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн аз-Зубайр ривоят қилдики, ал-Ақраъ ибн Ҳобис Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келди. Шунда Абу Бакр: «Эй Аллаҳнинг Расули, уни ўз қавмига (амир қилиб) тайинланг,» деди. Умар эса: «Уни тайинламанг, эй Аллаҳнинг Расули,» деди. Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида тортишдилар, ҳатто овозлари кўтарилиб кетди. Абу Бакр Умарга: «Сен фақат менга қарши (чиқишни) ирода қилдинг,» деди. Умар эса: «Мен сенга қарши (чиқишни) ирода қилмадим,» деди. (Рови) деди: Шунда бу оят нозил бўлди: «Эй иймон келтирганлар! Овозларингизни Набийнинг овозидан баланд қилманглар» (Ҳужурот сураси, 2). Шундан кейин Умар ибн ал-Хаттоб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида сўзлаганида, гапини (Набий) қайта сўрамагунча эшиттирмас эди. (Рови) деди: Ибн аз-Зубайр бобосини, яъни Абу Бакрни зикр қилмади. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилар уни Ибн Абу Мулайкадан мурсал қилиб ривоят қилганлар ва унда Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан (деб) зикр қилмаганлар.