أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ الصَّغَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا شَاذَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا أُمَّ سَلَمَةَ لاَ تُؤْذِينِي فِي عَائِشَةَ فَإِنَّهُ وَاللَّهِ مَا أَتَانِي الْوَحْىُ فِي لِحَافِ امْرَأَةٍ مِنْكُنَّ إِلاَّ هِيَ " .
Бизга Абу Бакр ибн Ишоқ ас-Сағоний хабар берди, у деди: бизга Шозон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Умм Салама, Оиша ҳақида мени ранжитма. Аллаҳга қасамки, сизлардан бирортангизнинг кўрпаси остида ваҳий менга келмади, фақат унинг (кўрпаси остида) келди,» дедилар.