حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُؤَمِّلُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ بْنِ جَمِيلٍ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الأَقْرَعَ بْنَ حَابِسٍ، قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ اسْتَعْمِلْهُ عَلَى قَوْمِهِ . فَقَالَ عُمَرُ لاَ تَسْتَعْمِلْهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَتَكَلَّمَا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى ارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُهُمَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لِعُمَرَ مَا أَرَدْتَ إِلاَّ خِلاَفِي . فَقَالَ عُمَرُ مَا أَرَدْتُ خِلاَفَكَ قَالَ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ : ( يا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَرْفَعُوا أَصْوَاتَكُمْ فَوْقَ صَوْتِ النَّبِيِّ ) فَكَانَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ بَعْدَ ذَلِكَ إِذَا تَكَلَّمَ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يُسْمِعْ كَلاَمَهُ حَتَّى يَسْتَفْهِمَهُ . قَالَ وَمَا ذَكَرَ ابْنُ الزُّبَيْرِ جَدَّهُ يَعْنِي أَبَا بَكْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ مُرْسَلٌ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муаммил ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Нофиъ ибн Умар ибн Жамил ал-Жумаҳий ривоят қилди, менга Ибн Абу Мулайка ривоят қилди, менга Абдуллаҳ ибн аз-Зубайр ривоят қилдики, ал-Ақраъ ибн Ҳобис Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келди. Шунда Абу Бакр: «Эй Аллаҳнинг Расули, уни ўз қавмига (амир қилиб) тайинланг,» деди. Умар эса: «Уни тайинламанг, эй Аллаҳнинг Расули,» деди. Улар Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида тортишдилар, ҳатто овозлари кўтарилиб кетди. Абу Бакр Умарга: «Сен фақат менга қарши (чиқишни) ирода қилдинг,» деди. Умар эса: «Мен сенга қарши (чиқишни) ирода қилмадим,» деди. (Рови) деди: Шунда бу оят нозил бўлди: «Эй иймон келтирганлар! Овозларингизни Набийнинг овозидан баланд қилманглар» (Ҳужурот сураси, 2). Шундан кейин Умар ибн ал-Хаттоб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида сўзлаганида, гапини (Набий) қайта сўрамагунча эшиттирмас эди. (Рови) деди: Ибн аз-Зубайр бобосини, яъни Абу Бакрни зикр қилмади. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилар уни Ибн Абу Мулайкадан мурсал қилиб ривоят қилганлар ва унда Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан (деб) зикр қилмаганлар.
حَدَّثَنَا أَبُو عَمَّارٍ الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، عَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، فِي قَوْلِهِ : ( إنَّ الَّذِينَ يُنَادُونَكَ مِنْ وَرَاءِ الْحُجُرَاتِ أَكْثَرُهُمْ لاَ يَعْقِلُونَ ) قَالَ فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ حَمْدِي زَيْنٌ وَإِنَّ ذَمِّي شَيْنٌ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " ذَاكَ اللَّهُ تَعَالَى " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абу Аммор ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, ал-Ҳусайн ибн Воқиддан, у Абу Ишоқдан, у ал-Баро ибн Озибдан, Аллаҳнинг: «Албатта, сени ҳужралар ортидан чақирадиганларнинг кўпчилиги ақл юритмайдилар» (Ҳужурот сураси, 4) сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у деди: Бир киши туриб: «Эй Аллаҳнинг Расули, менинг мадҳим зийнат, заммим эса нуқсондир,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У — Аллаҳ Таолодир,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِسْحَاقَ الْجَوْهَرِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو زَيْدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي جَبِيرَةَ بْنِ الضَّحَّاكِ، قَالَ كَانَ الرَّجُلُ مِنَّا يَكُونُ لَهُ الاِسْمَيْنِ وَالثَّلاَثَةَ فَيُدْعَى بِبَعْضِهَا فَعَسَى أَنْ يَكْرَهَ قَالَ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ ( وَلاَ تَنَابَزُوا بِالأَلْقَابِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . أَبُو جَبِيرَةَ هُوَ أَخُو ثَابِتِ بْنِ الضَّحَّاكِ بْنِ خَلِيفَةَ أَنْصَارِيٌّ وَأَبُو زَيْدٍ سَعِيدُ بْنُ الرَّبِيعِ صَاحِبُ الْهَرَوِيِّ بَصْرِيٌّ ثِقَةٌ . حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَبِي جَبِيرَةَ بْنِ الضَّحَّاكِ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Ишоқ ал-Жавҳарий ал-Басрий ривоят қилди, бизга Абу Зайд ривоят қилди, Шуъбадан, у Довуд ибн Абу Ҳинддан (ривоят қилдики), у деди: мен Шаъбийнинг Абу Жабира ибн аз-Заҳҳокдан ривоят қилиб гапирганини эшитдим, у деди: Биздан бир кишининг икки ёки учта исми бўларди, сўнг у (ўзи ёқтирмайдиган) баъзилари билан чақирилар, эҳтимол уни ёмон кўрар эди. (Рови) деди: Шунда бу оят нозил бўлди: «Ва бир-бирингизни лақаблар билан чақирманглар» (Ҳужурот сураси, 11). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Жабира — Собит ибн аз-Заҳҳок ибн Халифанинг укаси, ансорийдир. Абу Зайд эса — Саъид ибн ар-Рабиъ, ал-Ҳаравийнинг соҳиби, басралик, сиқадир. Бизга Абу Салама Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Шаъбийдан, у Абу Жабира ибн аз-Заҳҳокдан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، عَنِ الْمُسْتَمِرِّ بْنِ الرَّيَّانِ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، قَالَ قَرَأَ أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ : ( واعْلَمُوا أَنَّ فِيكُمْ، رَسُولَ اللَّهِ لَوْ يُطِيعُكُمْ فِي كَثِيرٍ مِنَ الأَمْرِ لَعَنِتُّمْ ) قَالَ هَذَا نَبِيُّكُمْ صلى الله عليه وسلم يُوحَى إِلَيْهِ وَخِيَارُ أَئِمَّتِكُمْ لَوْ أَطَاعَهُمْ فِي كَثِيرٍ مِنَ الأَمْرِ لَعَنِتُوا فَكَيْفَ بِكُمُ الْيَوْمَ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . قَالَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ سَأَلْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ الْقَطَّانَ عَنِ الْمُسْتَمِرِّ بْنِ الرَّيَّانِ فَقَالَ ثِقَةٌ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, ал-Мустамир ибн ар-Райёндан, у Абу Назрадан (ривоят қилдики), у деди: Абу Саъид ал-Худрий: «Ва билингки, орангларда Аллаҳнинг Расули бордир. Агар у кўп ишларда сизларга итоат қилса, машаққатга тушардингиз» (Ҳужурот сураси, 7) (оятини) ўқиди. (Сўнг) деди: Мана бу сизларнинг Набийингиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дир, унга ваҳий нозил қилинади, ва энг яхши имомларингиз (ҳам шундай); агар у кўп ишларда уларга итоат қилганда, машаққатга тушар эдилар. Бугун эса сизларнинг ҳолингиз қандай бўлади? Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Али ибн ал-Мадиний деди: Мен Яҳё ибн Саъид ал-Қаттондан ал-Мустамир ибн ар-Райён ҳақида сўрадим, у: «Сиқадир,» деди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ النَّاسَ يَوْمَ فَتْحِ مَكَّةَ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّ اللَّهَ قَدْ أَذْهَبَ عَنْكُمْ عُبِّيَّةَ الْجَاهِلِيَّةِ وَتَعَاظُمَهَا بِآبَائِهَا فَالنَّاسُ رَجُلاَنِ رَجُلٌ بَرٌّ تَقِيٌّ كَرِيمٌ عَلَى اللَّهِ وَفَاجِرٌ شَقِيٌّ هَيِّنٌ عَلَى اللَّهِ وَالنَّاسُ بَنُو آدَمَ وَخَلَقَ اللَّهُ آدَمَ مِنْ تُرَابٍ " . قَالَ اللَّهُ : ( يا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّا خَلَقْنَاكُمْ مِنْ ذَكَرٍ وَأُنْثَى وَجَعَلْنَاكُمْ شُعُوبًا وَقَبَائِلَ لِتَعَارَفُوا إِنَّ أَكْرَمَكُمْ عِنْدَ اللَّهِ أَتْقَاكُمْ إِنَّ اللَّهَ عَلِيمٌ خَبِيرٌ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ يُضَعَّفُ ضَعَّفَهُ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ وَغَيْرُهُ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ هُوَ وَالِدُ عَلِيِّ بْنِ الْمَدِينِيِّ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Жаъфар хабар берди, бизга Абдуллаҳ ибн Динор ривоят қилди, Ибн Умардан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Макка фатҳ бўлган куни одамларга хутба қилиб дедилар: «Эй одамлар! Албатта, Аллаҳ сизлардан жоҳилиятнинг кибрини ва ота-боболари билан кеккайишни кетказди. Энди одамлар икки кишидир: яхшилик қилувчи, тақволи, Аллаҳ ҳузурида ҳурматли киши ва фосиқ, бадбахт, Аллаҳ ҳузурида хор киши. Одамлар Одам (алайҳиссалом)нинг болаларидир, Аллаҳ эса Одамни тупроқдан яратган,» дедилар. Аллаҳ деди: «Эй одамлар! Албатта, Биз сизларни бир эркак ва бир аёлдан яратдик ва бир-бирингиз билан танишишингиз учун сизларни халқлар ва қабилалар қилдик. Албатта, сизларнинг Аллаҳ ҳузурида энг ҳурматлингиз энг тақволи бўлганингиздир. Албатта, Аллаҳ билувчи, хабардордир» (Ҳужурот сураси, 13). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни Абдуллаҳ ибн Динорнинг Ибн Умардан (ривоят қилган) ҳадисидан фақат шу йўл билан биламиз. Абдуллаҳ ибн Жаъфар заиф (деб) баҳоланади, уни Яҳё ибн Маъин ва бошқалар заиф (деб) баҳолаганлар. Абдуллаҳ ибн Жаъфар — Али ибн ал-Мадинийнинг отасидир. (У) деди: Бу бобда Абу Ҳурайра ва Абдуллаҳ ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ سَهْلٍ الأَعْرَجُ الْبَغْدَادِيُّ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سَلاَّمِ بْنِ أَبِي مُطِيعٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْحَسَبُ الْمَالُ وَالْكَرَمُ التَّقْوَى " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ سَمُرَةَ . لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ سَلاَّمِ بْنِ أَبِي مُطِيعٍ وَهُوَ ثِقَةٌ .
Бизга ал-Фазл ибн Саҳл ал-Аъраж ал-Бағдодий ва бошқа кўплар ривоят қилиб дедилар: бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, Саллом ибн Абу Мутиъдан, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самура ибн Жундубдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у деди: «Ҳасаб — молдир, карам эса — тақводир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Самура ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Биз уни фақат шу йўлдан, Саллом ибн Абу Мутиънинг ҳадисидан биламиз, у эса сиқадир.