حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِسْحَاقَ الْجَوْهَرِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو زَيْدٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِي جَبِيرَةَ بْنِ الضَّحَّاكِ، قَالَ كَانَ الرَّجُلُ مِنَّا يَكُونُ لَهُ الاِسْمَيْنِ وَالثَّلاَثَةَ فَيُدْعَى بِبَعْضِهَا فَعَسَى أَنْ يَكْرَهَ قَالَ فَنَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ ( وَلاَ تَنَابَزُوا بِالأَلْقَابِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . أَبُو جَبِيرَةَ هُوَ أَخُو ثَابِتِ بْنِ الضَّحَّاكِ بْنِ خَلِيفَةَ أَنْصَارِيٌّ وَأَبُو زَيْدٍ سَعِيدُ بْنُ الرَّبِيعِ صَاحِبُ الْهَرَوِيِّ بَصْرِيٌّ ثِقَةٌ . حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَبِي جَبِيرَةَ بْنِ الضَّحَّاكِ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Ишоқ ал-Жавҳарий ал-Басрий ривоят қилди, бизга Абу Зайд ривоят қилди, Шуъбадан, у Довуд ибн Абу Ҳинддан (ривоят қилдики), у деди: мен Шаъбийнинг Абу Жабира ибн аз-Заҳҳокдан ривоят қилиб гапирганини эшитдим, у деди: Биздан бир кишининг икки ёки учта исми бўларди, сўнг у (ўзи ёқтирмайдиган) баъзилари билан чақирилар, эҳтимол уни ёмон кўрар эди. (Рови) деди: Шунда бу оят нозил бўлди: «Ва бир-бирингизни лақаблар билан чақирманглар» (Ҳужурот сураси, 11). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Жабира — Собит ибн аз-Заҳҳок ибн Халифанинг укаси, ансорийдир. Абу Зайд эса — Саъид ибн ар-Рабиъ, ал-Ҳаравийнинг соҳиби, басралик, сиқадир. Бизга Абу Салама Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Шаъбийдан, у Абу Жабира ибн аз-Заҳҳокдан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.