حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَوَى إِلَى فِرَاشِهِ كُلَّ لَيْلَةٍ جَمَعَ كَفَّيْهِ ثُمَّ نَفَثَ فِيهِمَا فَقَرَأَ فِيهِمَا : ( قلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ) وَ : ( قلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ ) وَ : ( قلْ أَعُوذُ بِرَبِّ النَّاسِ ) ثُمَّ يَمْسَحُ بِهِمَا مَا اسْتَطَاعَ مِنْ جَسَدِهِ يَبْدَأُ بِهِمَا عَلَى رَأْسِهِ وَوَجْهِهِ وَمَا أَقْبَلَ مِنْ جَسَدِهِ يَفْعَلُ ذَلِكَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муфаззал ибн Фазола, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳар кечаси тўшагига ётганларида икки кафтларини бирлаштириб, сўнг уларга пуфлаб, уларга: «‹Қул ҳуваллаҳу аҳад› ва ‹Қул аъузу би-Раббил-фалақ› ва ‹Қул аъузу би-Раббин-нас› (сураларини) ўқирдилар, сўнг улар билан таналарининг етганча жойини сийпалардилар — бошлари ва юзларидан ҳамда таналарининг олд томонидан бошлардилар. Буни уч марта қилардилар. (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.