حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَيَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي الْجَرَّاحِ، قَالَ حَدَّثَنِي جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي أُمُّ شَرَاحِيلَ، قَالَتْ حَدَّثَتْنِي أُمُّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم جَيْشًا فِيهِمْ عَلِيٌّ . قَالَتْ فَسَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ رَافِعٌ يَدَيْهِ يَقُولُ " اللَّهُمَّ لاَ تُمِتْنِي حَتَّى تُرِيَنِي عَلِيًّا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор, Яъқуб ибн Иброҳим ва бошқа бир неча (рови) ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абу Осим ривоят қилди, у Абул-Жарроҳдан (ривоят қилдики), у деди: менга Жобир ибн Субҳ ривоят қилди, у деди: менга Умму Шароҳил ривоят қилди, у деди: менга Умму Атийя ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ичида Али бўлган бир қўшин жўнатдилар. (Умму Атийя) деди: Бас, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қўлларини кўтариб: «Аллаҳим, менга Алини кўрсатмагунингча, мени вафот эттирма,» деётганларини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билангина биламиз.