حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ يَعْقُوبَ الزَّمْعِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ زَيْدِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُسْلِمُ بْنُ أَبِي سَهْلٍ النَّبَّالُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْحَسَنُ بْنُ أُسَامَةُ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ طَرَقْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فِي بَعْضِ الْحَاجَةِ فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ مُشْتَمِلٌ عَلَى شَيْءٍ لاَ أَدْرِي مَا هُوَ فَلَمَّا فَرَغْتُ مِنْ حَاجَتِي قُلْتُ مَا هَذَا الَّذِي أَنْتَ مُشْتَمِلٌ عَلَيْهِ قَالَ فَكَشَفَهُ فَإِذَا حَسَنٌ وَحُسَيْنٌ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ عَلَى وَرِكَيْهِ فَقَالَ " هَذَانِ ابْنَاىَ وَابْنَا ابْنَتِي اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُمَا فَأَحِبَّهُمَا وَأَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُمَا " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
«Бизга Суфён ибн Вакииъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Холид ибн Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Мусо ибн Яъқуб аз-Замъий ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Зайд ибн ал-Муҳожирдан (ривоят қилдики), у деди: менга Муслим ибн Абу Саҳл ан-Наббол хабар берди, у деди: менга ал-Ҳасан ибн Усома ибн Зайд хабар берди, у деди: менга отам Усома ибн Зайд хабар бердики, у деди: Бир кечаси (бир) ҳожат юзасидан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг эшигини таққилладим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бирор нарсани ўраб чиқдилар, мен у нима эканини билмадим. Ҳожатимни битиргач, мен: «Бу ўраб олган нарсангиз нима?» дедим. У уни очдилар, шунда Ҳасан ва Ҳусайн (алайҳимассалом) унинг икки ёнида (сонида) эдилар, шунда у: «Бу иккови менинг ўғилларим ва қизимнинг ўғилларидир. Эй Аллаҳ, мен уларни севаман, бас, Сен ҳам уларни севгин ва уларни севадиганни севгин,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.»