حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي زِيَادٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي نُعْمٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْحَسَنُ وَالْحُسَيْنُ سَيِّدَا شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ " . حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، وَمُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ يَزِيدَ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَابْنُ أَبِي نُعْمٍ هُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي نُعْمٍ الْبَجَلِيُّ الْكُوفِيُّ وَيُكْنَى أَبَا الْحَكَمِ .
«Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, Суфёндан, у Язид ибн Абу Зиёддан, у Ибн Абу Нуъмдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳасан ва Ҳусайн жаннат аҳли ёшларининг икки саййидидир,» дедилар. Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ва Муҳаммад ибн Фузайл ривоят қилди, Язиддан шунга ўхшаш. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Ибн Абу Нуъм — у Абдураҳмон ибн Абу Нуъм ал-Бажалий ал-Куфийдир, Абул-Ҳакам деб куняланади.»
حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ يَعْقُوبَ الزَّمْعِيُّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ زَيْدِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُسْلِمُ بْنُ أَبِي سَهْلٍ النَّبَّالُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْحَسَنُ بْنُ أُسَامَةُ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ طَرَقْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فِي بَعْضِ الْحَاجَةِ فَخَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ مُشْتَمِلٌ عَلَى شَيْءٍ لاَ أَدْرِي مَا هُوَ فَلَمَّا فَرَغْتُ مِنْ حَاجَتِي قُلْتُ مَا هَذَا الَّذِي أَنْتَ مُشْتَمِلٌ عَلَيْهِ قَالَ فَكَشَفَهُ فَإِذَا حَسَنٌ وَحُسَيْنٌ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ عَلَى وَرِكَيْهِ فَقَالَ " هَذَانِ ابْنَاىَ وَابْنَا ابْنَتِي اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُمَا فَأَحِبَّهُمَا وَأَحِبَّ مَنْ يُحِبُّهُمَا " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
«Бизга Суфён ибн Вакииъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Холид ибн Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Мусо ибн Яъқуб аз-Замъий ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Зайд ибн ал-Муҳожирдан (ривоят қилдики), у деди: менга Муслим ибн Абу Саҳл ан-Наббол хабар берди, у деди: менга ал-Ҳасан ибн Усома ибн Зайд хабар берди, у деди: менга отам Усома ибн Зайд хабар бердики, у деди: Бир кечаси (бир) ҳожат юзасидан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг эшигини таққилладим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бирор нарсани ўраб чиқдилар, мен у нима эканини билмадим. Ҳожатимни битиргач, мен: «Бу ўраб олган нарсангиз нима?» дедим. У уни очдилар, шунда Ҳасан ва Ҳусайн (алайҳимассалом) унинг икки ёнида (сонида) эдилар, шунда у: «Бу иккови менинг ўғилларим ва қизимнинг ўғилларидир. Эй Аллаҳ, мен уларни севаман, бас, Сен ҳам уларни севгин ва уларни севадиганни севгин,» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.»
حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ الْبَصْرِيُّ الْعَمِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي يَعْقُوبَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي نُعْمٍ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ أَهْلِ الْعِرَاقِ سَأَلَ ابْنَ عُمَرَ عَنْ دَمِ الْبَعُوضِ يُصِيبُ الثَّوْبَ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ انْظُرُوا إِلَى هَذَا يَسْأَلُ عَنْ دَمِ الْبَعُوضِ وَقَدْ قَتَلُوا ابْنَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ الْحَسَنَ وَالْحُسَيْنَ هُمَا رَيْحَانَتَاىَ مِنَ الدُّنْيَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ وَمَهْدِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي يَعْقُوبَ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُ .
«Бизга Уқба ибн Мукрам ал-Басрий ал-Аммий ривоят қилди, у деди: бизга Ваҳб ибн Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Муҳаммад ибн Абу Яъқубдан, у Абдураҳмон ибн Абу Нуъмдан (ривоят қилдики), Ироқ аҳлидан бир киши Ибн Умардан кийимга теккан чивин қони ҳақида сўради. Шунда Ибн Умар: «Мана бунга қаранглар, чивин қони ҳақида сўраяпти, ҳолбуки улар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ўғлини ўлдиришди! Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Ҳасан ва Ҳусайн — иккови дунёдаги икки райҳонимдир,» деганларини эшитганман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир. Уни Шуъба ва Маҳдий ибн Маймун Муҳаммад ибн Абу Яъқубдан ривоят қилганлар. Абу Ҳурайрадан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам шунга ўхшаш ривоят қилинган.»
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، قَالَ حَدَّثَنَا رَزِينٌ، قَالَ حَدَّثَتْنِي سَلْمَى، قَالَتْ دَخَلْتُ عَلَى أُمِّ سَلَمَةَ وَهِيَ تَبْكِي فَقُلْتُ مَا يُبْكِيكِ قَالَتْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - تَعْنِي فِي الْمَنَامِ - وَعَلَى رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ التُّرَابُ فَقُلْتُ مَا لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " شَهِدْتُ قَتْلَ الْحُسَيْنِ آنِفًا " . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
«Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, у деди: бизга Разин ривоят қилди, у деди: менга Салмо ривоят қилди, у деди: Мен Умму Салама (розияллаҳу анҳо)нинг олдига кирдим, у йиғлаб ўтирарди. Мен: «Сизни нима йиғлатяпти?» дедим. У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — яъни тушда — кўрдим, бошлари ва соқолларида тупроқ бор эди. Мен: «Сизга нима бўлди, эй Расулуллаҳ?» дедим. У: «Мен ҳозиргина Ҳусайннинг ўлдирилишига гувоҳ бўлдим,» дедилар.» Бу ҳадис ғарибдир.»
حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يُوسُفُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ أَهْلِ بَيْتِكَ أَحَبُّ إِلَيْكَ قَالَ " الْحَسَنُ وَالْحُسَيْنُ " . وَكَانَ يَقُولُ لِفَاطِمَةَ " ادْعِي لِي ابْنَىَّ " . فَيَشُمُّهُمَا وَيَضُمُّهُمَا إِلَيْهِ . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَنَسٍ
«Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Уқба ибн Холид ривоят қилди, у деди: менга Юсуф ибн Иброҳим ривоят қилдики, у Анас ибн Моликнинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Уй аҳлингдан қайси бири сенга энг севикли?» деб сўралди. У: «Ҳасан ва Ҳусайн,» дедилар. У Фотимага: «Менинг икки ўғлимни олдимга чақир,» дердилар. Сўнг уларни ҳидлар ва ўзига босардилар. Бу ҳадис Анас ҳадисидан, шу йўл билан ғарибдир.»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَشْعَثُ، هُوَ ابْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، قَالَ صَعِدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمِنْبَرَ فَقَالَ " إِنَّ ابْنِي هَذَا سَيِّدٌ يُصْلِحُ اللَّهُ عَلَى يَدَيْهِ فِئَتَيْنِ عَظِيمَتَيْنِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . يَعْنِي الْحَسَنَ بْنَ عَلِيٍّ .
«Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ашъас — у Ибн Абдулмаликдир — ал-Ҳасандан, у Абу Бакрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга чиқдилар ва: «Албатта, менинг бу ўғлим саййиддир, Аллаҳ унинг икки қўли билан икки улкан гуруҳни ислоҳ қилади (сулҳ яратади),» дедилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. (У) Ҳасан ибн Алини назарда тутади.»
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي، : بُرَيْدَةَ يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُنَا إِذْ جَاءَ الْحَسَنُ وَالْحُسَيْنُ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ عَلَيْهِمَا قَمِيصَانِ أَحْمَرَانِ يَمْشِيَانِ وَيَعْثُرَانِ فَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْمِنْبَرِ فَحَمَلَهُمَا وَوَضَعَهُمَا بَيْنَ يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " صَدَقَ اللَّهُ : ( إنَّمَا أَمْوَالُكُمْ وَأَوْلاَدُكُمْ فِتْنَةٌ ) نَظَرْتُ إِلَى هَذَيْنِ الصَّبِيَّيْنِ يَمْشِيَانِ وَيَعْثُرَانِ فَلَمْ أَصْبِرْ حَتَّى قَطَعْتُ حَدِيثِي وَرَفَعْتُهُمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ .
«Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у деди: мен отам Бурайданинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга хутба қилаётган эдилар, шу пайт Ҳасан ва Ҳусайн (алайҳимассалом) келдилар, уларнинг устида иккита қизил кўйлак бор эди, улар юрар ва қоқилардилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбардан тушдилар, уларни кўтариб олдидлар ва олдиларига қўйдилар, сўнг: «Аллаҳ рост деди: «Албатта, мол-мулкларингиз ва болаларингиз (сизлар учун) фитнадир» (Тағобун сураси, 15). Мен бу икки боланинг юриб, қоқилаётганини кўрдим-да, гапимни тўхтатиб, уларни кўтариб олмагунча сабр қила олмадим,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат ал-Ҳусайн ибн Воқид ҳадисидан биламиз.»
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُثْمَانَ بْنِ خُثَيْمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ رَاشِدٍ، عَنْ يَعْلَى بْنِ مُرَّةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " حُسَيْنٌ مِنِّي وَأَنَا مِنْ حُسَيْنٍ أَحَبَّ اللَّهُ مَنْ أَحَبَّ حُسَيْنًا حُسَيْنٌ سِبْطٌ مِنَ الأَسْبَاطِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَإِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُثْمَانَ ابْنِ خُثَيْمٍ وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُثْمَانَ بْنِ خُثَيْمٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Айёш ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Усмон ибн Хухаймдан, у Саид ибн Рошиддан, у Яъло ибн Муррадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳусайн мендандир ва мен Ҳусайнданман. Аллаҳ Ҳусайнни севган кишини севади. Ҳусайн (Пайғамбарлар) авлодларидан бир авлоддир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир ва биз уни фақат Абдуллаҳ ибн Усмон ибн Хухайм ҳадисидан биламиз. Уни Абдуллаҳ ибн Усмон ибн Хухаймдан бир нечтаси ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ لَمْ يَكُنْ أَحَدٌ مِنْهُمْ أَشْبَهَ بِرَسُولِ اللَّهِ مِنَ الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Улардан ҳеч бири Расулуллаҳга ал-Ҳасан ибн Алидан кўра ўхшашроқ эмас эди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ يُشْبِهُهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ الزُّبَيْرِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Холид ривоят қилди, Абу Жуҳайфадан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим, ал-Ҳасан ибн Али унга ўхшар эди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда Абу Бакр ас-Сиддиқ, ибн Аббос ва ибн аз-Зубайрдан (ҳам ҳадислар бор).
حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ أَسْلَمَ أَبُو بَكْرٍ الْبَغْدَادِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ حَسَّانَ، عَنْ حَفْصَةَ بِنْتِ سِيرِينَ، قَالَتْ حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ ابْنِ زِيَادٍ فَجِيءَ بِرَأْسِ الْحُسَيْنِ فَجَعَلَ يَقُولُ بِقَضِيبٍ لَهُ فِي أَنْفِهِ وَيَقُولُ مَا رَأَيْتُ مِثْلَ هَذَا حُسْنًا لَمْ يُذْكَرْ . قَالَ قُلْتُ أَمَا إِنَّهُ كَانَ مِنْ أَشْبَهِهِمْ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Халлод ибн Аслам Абу Бакр ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга ан-Назр ибн Шумайл ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Ҳассон хабар берди, Ҳафса бинт Сириндан (ривоят қилдики), у деди: менга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: мен ибн Зиёднинг ҳузурида эдим, шунда Ҳусайннинг калласи келтирилди ва у ўзининг бир таёғи билан унинг бурнини турта бошлади ва: «Мен бундан гўзалроқ нарсани кўрмаганман,» деди — гўзаллигини эслаб. (Анас) деди: мен унга: «Огоҳ бўлки, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг ўхшашларидан эди,» дедим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ هَانِئِ بْنِ هَانِئٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ الْحَسَنُ أَشْبَهُ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا بَيْنَ الصَّدْرِ إِلَى الرَّأْسِ وَالْحُسَيْنُ أَشْبَهُ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَا كَانَ أَسْفَلَ مِنْ ذَلِكَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Мусо хабар берди, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Ҳониъ ибн Ҳониъдан, у Алидан (ривоят қилдики), у деди: ал-Ҳасан кўкракдан бошигача бўлган қисмда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўпроқ ўхшар эди, Ҳусайн эса ундан пастки қисмда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўпроқ ўхшар эди. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ لَمَّا جِيءَ بِرَأْسِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زِيَادٍ وَأَصْحَابِهِ نُضِّدَتْ فِي الْمَسْجِدِ فِي الرَّحَبَةِ فَانْتَهَيْتُ إِلَيْهِمْ وَهُمْ يَقُولُونَ قَدْ جَاءَتْ قَدْ جَاءَتْ . فَإِذَا حَيَّةٌ قَدْ جَاءَتْ تَخَلَّلُ الرُّءُوسَ حَتَّى دَخَلَتْ فِي مَنْخَرَىْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زِيَادٍ فَمَكَثَتْ هُنَيْهَةً ثُمَّ خَرَجَتْ فَذَهَبَتْ حَتَّى تَغَيَّبَتْ ثُمَّ قَالُوا قَدْ جَاءَتْ قَدْ جَاءَتْ . فَفَعَلَتْ ذَلِكَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Восил ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан (ривоят қилдики), у деди: Убайдуллаҳ ибн Зиёд ва унинг шерикларининг каллалари келтирилганда, улар масжидда, майдонда тахлаб қўйилди. Мен уларнинг олдига етиб бордим, улар: «Келди, келди!» дейишарди. Шунда бир илон келиб каллалар орасидан ўтиб, то Убайдуллаҳ ибн Зиёднинг икки бурун тешигига кириб кетди ва бироз турди, сўнг чиқиб кетди, то кўздан ғойиб бўлди. Кейин улар яна: «Келди, келди!» дейишди. У буни икки ёки уч марта қилди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَإِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ مَيْسَرَةَ بْنِ حَبِيبٍ، عَنِ الْمِنْهَالِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ سَأَلَتْنِي أُمِّي مَتَى عَهْدُكَ - تَعْنِي - بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَقُلْتُ مَا لِي بِهِ عَهْدٌ مُنْذُ كَذَا وَكَذَا . فَنَالَتْ مِنِّي فَقُلْتُ لَهَا دَعِينِي آتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأُصَلِّيَ مَعَهُ الْمَغْرِبَ وَأَسْأَلُهُ أَنْ يَسْتَغْفِرَ لِي وَلَكِ . فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّيْتُ مَعَهُ الْمَغْرِبَ فَصَلَّى حَتَّى صَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ انْفَتَلَ فَتَبِعْتُهُ فَسَمِعَ صَوْتِي فَقَالَ " مَنْ هَذَا حُذَيْفَةُ " . قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " مَا حَاجَتُكَ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ وَلأُمِّكَ " . قَالَ " إِنَّ هَذَا مَلَكٌ لَمْ يَنْزِلِ الأَرْضَ قَطُّ قَبْلَ هَذِهِ اللَّيْلَةِ اسْتَأْذَنَ رَبَّهُ أَنْ يُسَلِّمَ عَلَىَّ وَيُبَشِّرَنِي بِأَنَّ فَاطِمَةَ سَيِّدَةُ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَأَنَّ الْحَسَنَ وَالْحُسَيْنَ سَيِّدَا شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْرَائِيلَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ва Ишоқ ибн Мансур ривоят қилишди, улар: бизга Муҳаммад ибн Юсуф хабар берди, дедилар, Исроилдан, у Майсара ибн Ҳабибдан, у ал-Минҳол ибн Амрдан, у Зирр ибн Ҳубайшдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у деди: онам мендан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан охирги марта қачон учрашган эдинг?» деб сўради. Мен: «Бунчадан бери у билан учрашганим йўқ,» дедим. Шунда у мени койиди. Мен унга: «Қўйиб беринг, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бориб, у билан шомни ўқийман ва ундан мен ҳамда сиз учун мағфират сўрашини илтимос қиламан,» дедим. Шундай қилиб, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим ва у билан шомни ўқидим, у то хуфтон намозини ўқигунча намоз ўқиди, сўнг бурилиб кетди. Мен унинг ортидан эргашдим, у менинг овозимни эшитиб: «Бу ким? Ҳузайфами?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Ҳожатинг нима? Аллаҳ сени ва онангни кечирсин,» дедилар. Кейин: «Албатта, бу (келган) бир малоикаки, у бу кечадан олдин ҳеч қачон ерга тушмаган эди. У Роббисидан менга салом беришга ва Фотима жаннат аҳли аёлларининг саййидаси эканини, ал-Ҳасан билан ал-Ҳусайн эса жаннат аҳли йигитларининг саййидлари эканини менга хушхабар қилиб айтишга изн сўради,» дедилар. Бу ҳадис бу жиҳатдан ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Исроил ҳадисидан биламиз.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ فُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنِ الْبَرَاءِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَبْصَرَ حَسَنًا وَحُسَيْنًا فَقَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُمَا فَأَحِبَّهُمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, Фузайл ибн Марзуқдан, у Адий ибн Собитдан, у ал-Бародан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Ҳасан билан Ҳусайнни кўриб: «Аллаҳим, мен уларни севаман, Сен ҳам уларни севгин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ، يَقُولُ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَاضِعًا الْحَسَنَ بْنَ عَلِيٍّ عَلَى عَاتِقِهِ وَهُوَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أُحِبُّهُ فَأَحِبَّهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهُوَ أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ الْفُضَيْلِ بْنِ مَرْزُوقٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Адий ибн Собитдан (ривоят қилдики), у деди: мен ал-Баро ибн Озибни шундай деяётганини эшитдим: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ал-Ҳасан ибн Алини елкасига кўтариб олганини ва: «Аллаҳим, мен уни севаман, Сен ҳам уни севгин,» деяётганини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир ва у Фузайл ибн Марзуқ ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا زَمْعَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ وَهْرَامَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَامِلَ الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ عَلَى عَاتِقِهِ فَقَالَ رَجُلٌ نِعْمَ الْمَرْكَبُ رَكِبْتَ يَا غُلاَمُ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَنِعْمَ الرَّاكِبُ هُوَ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَزَمْعَةُ بْنُ صَالِحٍ قَدْ ضَعَّفَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди, у деди: бизга Замъа ибн Солиҳ ривоят қилди, Салама ибн Ваҳромдан, у Икримадан, у ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ал-Ҳасан ибн Алини елкасига кўтариб олган эди. Бир киши: «Минган уловинг қандай яхши, эй бола!» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Минувчи ҳам қандай яхши-я!» дедилар. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу жиҳатдан биламиз. Замъа ибн Солиҳни ҳадис аҳлининг баъзилари унинг ёдлаши томонидан заиф деб ҳисоблашган.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ كَثِيرٍ النَّوَّاءِ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ، عَنِ الْمُسَيَّبِ بْنِ نَجْبَةَ، قَالَ قَالَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ كُلَّ نَبِيٍّ أُعْطِيَ سَبْعَةَ نُجَبَاءَ أَوْ نُقَبَاءَ وَأُعْطِيتُ أَنَا أَرْبَعَةَ عَشَرَ " . قُلْنَا مَنْ هُمَ قَالَ أَنَا وَابْنَاىَ وَجَعْفَرٌ وَحَمْزَةُ وَأَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَمُصْعَبُ بْنُ عُمَيْرٍ وَبِلاَلٌ وَسَلْمَانُ وَعَمَّارٌ وَالْمِقْدَادُ وَ حُذَيْفَةُ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ عَلِيٍّ مَوْقُوفًا .
Бизга ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Касир ан-Навводан, у Абу Идрисдан, у ал-Мусайяб ибн Нажабадан (ривоят қилдики), у деди: Али ибн Абу Толиб деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, ҳар бир пайғамбарга еттита нажиб (сараланган киши)лар — ёки нақиб (раҳнамо)лар — берилган, менга эса ўн тўрттаси берилган,» дедилар. Биз: «Улар кимлар?» дедик. У: «Мен, икки ўғлим (ал-Ҳасан ва ал-Ҳусайн), Жаъфар, Ҳамза, Абу Бакр, Умар, Мусъаб ибн Умайр, Билол, Салмон, Аммор, ал-Миқдод, Ҳузайфа, Абу Зар ва Абдуллаҳ ибн Масъуд,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу жиҳатдан ҳасан ғарибдир. Бу ҳадис Алидан мавқуф (саҳобада тўхтаган) ҳолда ҳам ривоят қилинган.