حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، وَإِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ مَيْسَرَةَ بْنِ حَبِيبٍ، عَنِ الْمِنْهَالِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ سَأَلَتْنِي أُمِّي مَتَى عَهْدُكَ - تَعْنِي - بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . فَقُلْتُ مَا لِي بِهِ عَهْدٌ مُنْذُ كَذَا وَكَذَا . فَنَالَتْ مِنِّي فَقُلْتُ لَهَا دَعِينِي آتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأُصَلِّيَ مَعَهُ الْمَغْرِبَ وَأَسْأَلُهُ أَنْ يَسْتَغْفِرَ لِي وَلَكِ . فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّيْتُ مَعَهُ الْمَغْرِبَ فَصَلَّى حَتَّى صَلَّى الْعِشَاءَ ثُمَّ انْفَتَلَ فَتَبِعْتُهُ فَسَمِعَ صَوْتِي فَقَالَ " مَنْ هَذَا حُذَيْفَةُ " . قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " مَا حَاجَتُكَ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ وَلأُمِّكَ " . قَالَ " إِنَّ هَذَا مَلَكٌ لَمْ يَنْزِلِ الأَرْضَ قَطُّ قَبْلَ هَذِهِ اللَّيْلَةِ اسْتَأْذَنَ رَبَّهُ أَنْ يُسَلِّمَ عَلَىَّ وَيُبَشِّرَنِي بِأَنَّ فَاطِمَةَ سَيِّدَةُ نِسَاءِ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَأَنَّ الْحَسَنَ وَالْحُسَيْنَ سَيِّدَا شَبَابِ أَهْلِ الْجَنَّةِ " . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْرَائِيلَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ва Ишоқ ибн Мансур ривоят қилишди, улар: бизга Муҳаммад ибн Юсуф хабар берди, дедилар, Исроилдан, у Майсара ибн Ҳабибдан, у ал-Минҳол ибн Амрдан, у Зирр ибн Ҳубайшдан, у Ҳузайфадан (ривоят қилдики), у деди: онам мендан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан охирги марта қачон учрашган эдинг?» деб сўради. Мен: «Бунчадан бери у билан учрашганим йўқ,» дедим. Шунда у мени койиди. Мен унга: «Қўйиб беринг, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бориб, у билан шомни ўқийман ва ундан мен ҳамда сиз учун мағфират сўрашини илтимос қиламан,» дедим. Шундай қилиб, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келдим ва у билан шомни ўқидим, у то хуфтон намозини ўқигунча намоз ўқиди, сўнг бурилиб кетди. Мен унинг ортидан эргашдим, у менинг овозимни эшитиб: «Бу ким? Ҳузайфами?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Ҳожатинг нима? Аллаҳ сени ва онангни кечирсин,» дедилар. Кейин: «Албатта, бу (келган) бир малоикаки, у бу кечадан олдин ҳеч қачон ерга тушмаган эди. У Роббисидан менга салом беришга ва Фотима жаннат аҳли аёлларининг саййидаси эканини, ал-Ҳасан билан ал-Ҳусайн эса жаннат аҳли йигитларининг саййидлари эканини менга хушхабар қилиб айтишга изн сўради,» дедилар. Бу ҳадис бу жиҳатдан ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Исроил ҳадисидан биламиз.