حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ لَمَّا جِيءَ بِرَأْسِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زِيَادٍ وَأَصْحَابِهِ نُضِّدَتْ فِي الْمَسْجِدِ فِي الرَّحَبَةِ فَانْتَهَيْتُ إِلَيْهِمْ وَهُمْ يَقُولُونَ قَدْ جَاءَتْ قَدْ جَاءَتْ . فَإِذَا حَيَّةٌ قَدْ جَاءَتْ تَخَلَّلُ الرُّءُوسَ حَتَّى دَخَلَتْ فِي مَنْخَرَىْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ زِيَادٍ فَمَكَثَتْ هُنَيْهَةً ثُمَّ خَرَجَتْ فَذَهَبَتْ حَتَّى تَغَيَّبَتْ ثُمَّ قَالُوا قَدْ جَاءَتْ قَدْ جَاءَتْ . فَفَعَلَتْ ذَلِكَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Восил ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан (ривоят қилдики), у деди: Убайдуллаҳ ибн Зиёд ва унинг шерикларининг каллалари келтирилганда, улар масжидда, майдонда тахлаб қўйилди. Мен уларнинг олдига етиб бордим, улар: «Келди, келди!» дейишарди. Шунда бир илон келиб каллалар орасидан ўтиб, то Убайдуллаҳ ибн Зиёднинг икки бурун тешигига кириб кетди ва бироз турди, сўнг чиқиб кетди, то кўздан ғойиб бўлди. Кейин улар яна: «Келди, келди!» дейишди. У буни икки ёки уч марта қилди. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.