حَدَّثَنِي الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ النَّضْرِ وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ قَالَ عَبْدٌ حَدَّثَنِي وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ، شِهَابٍ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ أَرْسَلَ أَزْوَاجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاطِمَةَ بِنْتَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَأْذَنَتْ عَلَيْهِ وَهُوَ مُضْطَجِعٌ مَعِي فِي مِرْطِي فَأَذِنَ لَهَا فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَزْوَاجَكَ أَرْسَلْنَنِي إِلَيْكَ يَسْأَلْنَكَ الْعَدْلَ فِي ابْنَةِ أَبِي قُحَافَةَ وَأَنَا سَاكِتَةٌ - قَالَتْ - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَىْ بُنَيَّةُ أَلَسْتِ تُحِبِّينَ مَا أُحِبُّ " . فَقَالَتْ بَلَى . قَالَ " فَأَحِبِّي هَذِهِ " . قَالَتْ فَقَامَتْ فَاطِمَةُ حِينَ سَمِعَتْ ذَلِكَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرَجَعَتْ إِلَى أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَتْهُنَّ بِالَّذِي قَالَتْ وَبِالَّذِي قَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْنَ لَهَا مَا نُرَاكِ أَغْنَيْتِ عَنَّا مِنْ شَىْءٍ فَارْجِعِي إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُولِي لَهُ إِنَّ أَزْوَاجَكَ يَنْشُدْنَكَ الْعَدْلَ فِي ابْنَةِ أَبِي قُحَافَةَ . فَقَالَتْ فَاطِمَةُ وَاللَّهِ لاَ أُكَلِّمُهُ فِيهَا أَبَدًا . قَالَتْ عَائِشَةُ فَأَرْسَلَ أَزْوَاجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم زَيْنَبَ بِنْتَ جَحْشٍ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ الَّتِي كَانَتْ تُسَامِينِي مِنْهُنَّ فِي الْمَنْزِلَةِ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ أَرَ امْرَأَةً قَطُّ خَيْرًا فِي الدِّينِ مِنْ زَيْنَبَ وَأَتْقَى لِلَّهِ وَأَصْدَقَ حَدِيثًا وَأَوْصَلَ لِلرَّحِمِ وَأَعْظَمَ صَدَقَةً وَأَشَدَّ ابْتِذَالاً لِنَفْسِهَا فِي الْعَمَلِ الَّذِي تَصَدَّقُ بِهِ وَتَقَرَّبُ بِهِ إِلَى اللَّهِ تَعَالَى مَا عَدَا سَوْرَةً مِنْ حَدٍّ كَانَتْ فِيهَا تُسْرِعُ مِنْهَا الْفَيْئَةَ قَالَتْ فَاسْتَأْذَنَتْ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَ عَائِشَةَ فِي مِرْطِهَا عَلَى الْحَالَةِ الَّتِي دَخَلَتْ فَاطِمَةُ عَلَيْهَا وَهُوَ بِهَا فَأَذِنَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَزْوَاجَكَ أَرْسَلْنَنِي إِلَيْكَ يَسْأَلْنَكَ الْعَدْلَ فِي ابْنَةِ أَبِي قُحَافَةَ . قَالَتْ ثُمَّ وَقَعَتْ بِي فَاسْتَطَالَتْ عَلَىَّ وَأَنَا أَرْقُبُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَرْقُبُ طَرْفَهُ هَلْ يَأْذَنُ لِي فِيهَا - قَالَتْ - فَلَمْ تَبْرَحْ زَيْنَبُ حَتَّى عَرَفْتُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَكْرَهُ أَنْ أَنْتَصِرَ - قَالَتْ - فَلَمَّا وَقَعْتُ بِهَا لَمْ أَنْشَبْهَا حِينَ أَنْحَيْتُ عَلَيْهَا - قَالَتْ - فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَبَسَّمَ " إِنَّهَا ابْنَةُ أَبِي بَكْرٍ " .
Менга Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний, Абу Бакр ибн ан-Назр ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди. Абд: «Менга ривоят қилди» деди, иккови: «Бизга ривоят қилди» деди: Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд: менга отам, Солиҳдан, у ибн Шиҳобдан ривоят қилди: менга Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Ҳишом хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари Оиша шундай деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизлари Фотимани у кишининг ҳузурларига юборишди. У изн сўради, у киши мен билан бирга мендаги чодирда ётган эдилар. У киши унга изн бердилар. У: «Эй Расулуллаҳ, албатта хотинларингиз мени ҳузурингизга юборишди, улар Абу Қуҳофанинг қизи (Оиша) ҳақида адолатни сўрашмоқда» деди, мен эса сукут сақлаб турардим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Эй қизгинам, сен мен севадиган нарсани севмайсанми?» дедилар. У: «Албатта» деди. У киши: «Бас, сен ҳам буни (Оишани) севгин» дедилар. У деди: Фотима буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитганда ўрнидан турди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари олдига қайтиб, уларга ўзи айтган ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга айтган нарсаларни хабар берди. Улар унга: «Биз сени бирор нарсада бизнинг фойдамизга иш қилди деб ўйламаймиз. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига қайт ва у кишига: ‹Хотинларингиз Абу Қуҳофанинг қизи ҳақида сендан адолатни сўраб қасам ичирмоқда› дегин» дедилар. Фотима: «Аллаҳга қасамки, мен у киши билан у ҳақида ҳеч қачон гаплашмайман» деди. Оиша деди: Шундан кейин Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Зайнаб бинти Жаҳшни юборишди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларида мартабада мен билан тенглаша оладиган аёл эди. Мен дийн жиҳатидан Зайнабдан яхшироқ, Аллаҳдан кўпроқ қўрқадиган, гапида ростроқ, қариндошлик алоқасини кўпроқ сақлайдиган, садақаси улуғроқ, садақа қиладиган ва шу билан Аллаҳ таолога яқинлашадиган ишида ўзини кўпроқ фидо қиладиган аёлни ҳеч кўрмаганман — фақат ундаги бир ғазаб кескинлиги бундан мустасно, лекин у ундан тез қайтар эди. У деди: Зайнаб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига киришга изн сўради, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Оиша билан унинг чодирида, Фотима киргандаги ҳолатда эдилар, ва у киши у (Оиша) билан эдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга изн бердилар. У: «Эй Расулуллаҳ, албатта хотинларингиз мени ҳузурингизга юборишди, улар Абу Қуҳофанинг қизи ҳақида сендан адолатни сўрашмоқда» деди. У деди: Сўнг менга (ёмон сўзлар билан) ташланди ва менга узундан-узоқ гапирди, мен эса Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қараб, у кишининг кўзларига қараб турардим — у (Оишага) жавоб беришимга изн берармикинлар деб. У деди: Зайнаб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг ўзимни ҳимоя қилишимни ёқтирмасликларини билгунимча тўхтамади. У деди: Мен унга ташланганимда, уни мағлуб қилгунимча қўйиб юбормадим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам табассум қилиб: «Албатта у Абу Бакрнинг қизидир» дедилар.