حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ أَبِي الرَّبِيعِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَبَسَطْتُ ثَوْبِي عِنْدَهُ ثُمَّ أَخَذَهُ فَجَمَعَهُ عَلَى قَلْبِي فَمَا نَسِيتُ بَعْدَهُ حَدِيثًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Умар ибн Али ал-Муқаддамий ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Абу Адий ривоят қилди, Шуъбадан, у Симокдан, у Абур-Робиъдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим ва кийимимни у кишининг олдида ёйдим. Сўнг у кийимни олиб, уни юрагимга (қарата) йиғдилар. Шундан кейин мен бирорта ҳадисни унутмадим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир.