حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ أَبِي خَلْدَةَ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي الْعَالِيَةِ سَمِعَ أَنَسٌ، مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ خَدَمَهُ عَشْرَ سِنِينَ وَدَعَا لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ لَهُ بُسْتَانٌ يَحْمِلُ فِي السَّنَةِ الْفَاكِهَةَ مَرَّتَيْنِ وَكَانَ فِيهَا رَيْحَانٌ يَجِدُ مِنْهُ رِيحَ الْمِسْكِ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو خَلْدَةَ اسْمُهُ خَالِدُ بْنُ دِينَارٍ وَهُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَقَدْ أَدْرَكَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ وَرَوَى عَنْهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, Абу Халдадан, у деди: мен Абул-Олияга: «Анас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ҳадис) эшитганми?» дедим. У: «У (Набийга) ўн йил хизмат қилган ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳаққига дуо қилганлар. Унинг бир боғи бор эди, у йилига икки марта мева берарди, ва унда райҳон бўлиб, ундан миск ҳиди келарди,» деди. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Абу Халда — унинг исми Холид ибн Динордир, у ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа) кишидир, Анас ибн Моликга етишган ва ундан ривоят қилган.