حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنِ الْجَعْدِ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعَتْ أُمِّي أُمُّ سُلَيْمٍ صَوْتَهُ فَقَالَتْ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ أُنَيْسٌ . قَالَ فَدَعَا لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ دَعَوَاتٍ قَدْ رَأَيْتُ مِنْهُنَّ اثْنَيْنِ فِي الدُّنْيَا وَأَنَا أَرْجُو الثَّالِثَةَ فِي الآخِرَةِ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон, ал-Жаъд Абу Усмондан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўтиб қолдилар. Онам Умму Сулайм унинг овозини эшитиб: «Отам-онам сенга фидо бўлсин, эй Расулуллаҳ, мана Унайс (Анасгинам),» деди. (Анас) деди: Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен учун уч дуо қилдилар, улардан иккитасини дунёда кўрдим ва учинчисини охиратда умид қиламан. Бу ҳадис бу йўл билан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Бу ҳадис Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ شَرِيكٍ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ رُبَّمَا قَالَ لِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا ذَا الأُذُنَيْنِ " . قَالَ أَبُو أُسَامَةَ يَعْنِي يُمَازِحُهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома, Шарикдан, у Осим ал-Аҳвалдан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: Баъзан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Эй икки қулоқнинг эгаси!» дердилар. Абу Усома деди: яъни у (Набий) у билан ҳазиллашардилар. Бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أُمِّ سُلَيْمٍ، أَنَّهَا قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَسٌ خَادِمُكَ ادْعُ اللَّهَ لَهُ . قَالَ " اللَّهُمَّ أَكْثِرْ مَالَهُ وَوَلَدَهُ وَبَارِكْ لَهُ فِيمَا أَعْطَيْتَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Қатоданинг Анас ибн Моликдан, у Умм Сулаймдан ривоят қилаётганини эшитдимки, у (Умм Сулайм): «Ё Расулуллаҳ, Анас сенинг хизматкоринг, унинг ҳаққига Аллаҳга дуо қилинг,» деди. У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, унинг молини ва фарзандини кўпайтиргин ва унга ато қилган нарсангда барака бергин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ الطَّائِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ أَبِي نَصْرٍ، عَنْ أَنَسٍ، رضى الله عنه قَالَ كَنَّانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِبَقْلَةٍ كُنْتُ أَجْتَنِيهَا . هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ جَابِرٍ الْجُعْفِيِّ عَنْ أَبِي نَصْرٍ . وَأَبُو نَصْرٍ هُوَ خَيْثَمَةُ بْنُ أَبِي خَيْثَمَةَ الْبَصْرِيُّ رَوَى عَنْ أَنَسٍ أَحَادِيثَ .
Бизга Зайд ибн Ахзам ат-Тоий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, Шуъбадан, у Жобирдан, у Абу Насрдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга, мен териб юрган бир ўт (гиёҳ) сабабли куня бердилар. Бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўл орқали, Жобир ал-Жуъфийнинг Абу Насрдан (ривоят қилган) ҳадиси сифатида биламиз. Абу Наср — у Хайсама ибн Абу Хайсама ал-Басрийдир, Анасдан ҳадислар ривоят қилган.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَيْمُونٌ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ قَالَ قَالَ لِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ يَا ثَابِتُ خُذْ عَنِّي فَإِنَّكَ لَمْ تَأْخُذْ عَنْ أَحَدٍ أَوْثَقَ مِنِّي إِنِّي أَخَذْتُهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ جِبْرِيلَ وَأَخَذَهُ جِبْرِيلُ عَنِ اللَّهِ تَعَالَى . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ زَيْدِ بْنِ حُبَابٍ .
Бизга Иброҳим ибн Яъқуб ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, у деди: бизга Маймун Абу Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: бизга Собит ал-Буноний ривоят қилди, у деди: менга Анас ибн Молик деди: «Эй Собит, мендан (илм) ол, чунки сен мендан ишончлироқ бирор кишидан олмайсан. Мен уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан олдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Жибрилдан олдилар, Жибрил эса уни Аллаҳ таолодан олди.» Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни фақат Зайд ибн Ҳубобнинг ҳадиси сифатида биламиз.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، عَنْ مَيْمُونٍ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، نَحْوَ حَدِيثِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ يَعْقُوبَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ وَأَخَذَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَنْ جِبْرِيلَ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн Ҳубоб ривоят қилди, Маймун Абу Абдуллаҳдан, у Собитдан, у Анасдан, Иброҳим ибн Яъқубнинг ҳадисига ўхшаш (қилиб), аммо унда «Ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Жибрилдан олдилар» (деган жумлани) зикр қилмади.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ أَبِي خَلْدَةَ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي الْعَالِيَةِ سَمِعَ أَنَسٌ، مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ خَدَمَهُ عَشْرَ سِنِينَ وَدَعَا لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَكَانَ لَهُ بُسْتَانٌ يَحْمِلُ فِي السَّنَةِ الْفَاكِهَةَ مَرَّتَيْنِ وَكَانَ فِيهَا رَيْحَانٌ يَجِدُ مِنْهُ رِيحَ الْمِسْكِ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو خَلْدَةَ اسْمُهُ خَالِدُ بْنُ دِينَارٍ وَهُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَقَدْ أَدْرَكَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ وَرَوَى عَنْهُ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, Абу Халдадан, у деди: мен Абул-Олияга: «Анас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ҳадис) эшитганми?» дедим. У: «У (Набийга) ўн йил хизмат қилган ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳаққига дуо қилганлар. Унинг бир боғи бор эди, у йилига икки марта мева берарди, ва унда райҳон бўлиб, ундан миск ҳиди келарди,» деди. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Абу Халда — унинг исми Холид ибн Динордир, у ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа) кишидир, Анас ибн Моликга етишган ва ундан ривоят қилган.