حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ اسْتَغْفَرَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَةَ الْبَعِيرِ خَمْسًا وَعِشْرِينَ مَرَّةً . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَمَعْنَى قَوْلِهِ لَيْلَةَ الْبَعِيرِ مَا رُوِيَ عَنْ جَابِرٍ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ أَنَّهُ كَانَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَبَاعَ بَعِيرَهُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَاشْتَرَطَ ظَهْرَهُ إِلَى الْمَدِينَةِ يَقُولُ جَابِرٌ لَيْلَةَ بِعْتُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الْبَعِيرَ اسْتَغْفَرَ لِي خَمْسًا وَعِشْرِينَ مَرَّةً وَكَانَ جَابِرٌ قَدْ قُتِلَ أَبُوهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرِو بْنِ حَرَامٍ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ بَنَاتٍ فَكَانَ جَابِرٌ يَعُولُهُنَّ وَيُنْفِقُ عَلَيْهِنَّ وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَبَرُّ جَابِرًا وَيَرْحَمُهُ لِسَبَبِ ذَلِكَ هَكَذَا رُوِيَ فِي حَدِيثٍ عَنْ جَابِرٍ نَحْوُ هَذَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибнус-Сарий, Ҳаммод ибн Саламадан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туя кечасида мен учун йигирма беш марта мағфират сўрадилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Унинг «туя кечаси» деган сўзининг маъноси — Жобирдан турли йўллар билан ривоят қилинганидек, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эди, сўнг туясини Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сотди ва унинг устига Мадинагача миниб боришни шарт қилиб қўйди. Жобир айтади: «Туяни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сотган кечамда у мен учун йигирма беш марта мағфират сўрадилар.» Жобирнинг отаси Абдуллаҳ ибн Амр ибн Ҳаром Уҳуд куни шаҳид қилинган ва қизлар қолдирган эди, Жобир эса уларни боқар ва уларга сарфлар эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шу сабаб Жобирга яхшилик қилар ва унга раҳм қилар эдилар. Жобирдан шунга ўхшаш ҳадисда мана шундай ривоят қилинган.