حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَلِيًّا، ذَكَرَ بِنْتَ أَبِي جَهْلٍ فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّمَا فَاطِمَةُ بَضْعَةٌ مِنِّي يُؤْذِينِي مَا آذَاهَا وَيُنْصِبُنِي مَا أَنْصَبَهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . هَكَذَا قَالَ أَيُّوبُ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ عَنِ ابْنِ الزُّبَيْرِ وَقَالَ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ وَيُحْتَمَلُ أَنْ يَكُونَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ رَوَى عَنْهُمَا جَمِيعًا .
Бизга Аҳмад ибн Манееъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Улайя ривоят қилди, у Айюбдан, у ибн Абу Мулайкадан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан (ривоят қилдики), Али Абу Жаҳлнинг қизини (никоҳга олишни) тилга олди. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етди, шунда у: «Албатта Фотима мендан бир бўлакдир; унга озор берган нарса менга озор беради, уни машаққатга солган нарса мени машаққатга солади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шу тарзда Айюб ибн Абу Мулайкадан, у ибн аз-Зубайрдан деди; кўпчилик эса ибн Абу Мулайкадан, у ал-Мисвар ибн Махрамадан деди. Ибн Абу Мулайка иккаласидан ҳам ривоят қилган бўлиши мумкин.