حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، وَإِبْرَاهِيمَ بْنِ مَيْسَرَةَ، سَمِعَا أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، قَالَ صَلَّيْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ بِالْمَدِينَةِ أَرْبَعًا وَبِذِي الْحُلَيْفَةِ الْعَصْرَ رَكْعَتَيْنِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Муҳаммад ибн ал-Мункадир ва Иброҳим ибн Майсарадан, улар Анас ибн Моликдан эшитдилар, у деди: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Зуҳрни Мадинада тўрт (ракат), Зул-Ҳулайфада эса Асрни икки ракат ўқидик. Абу Исо деди: бу саҳиҳ ҳадисдир.