حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ قَابُوسَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ زَيْدٍ، وَجَدِّ حَرْبِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ الثَّقَفِيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ قَدْ رُوِيَ عَنْ قَابُوسِ بْنِ أَبِي ظَبْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ عَامَّةِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ النَّصْرَانِيَّ إِذَا أَسْلَمَ وُضِعَتْ عَنْهُ جِزْيَةُ رَقَبَتِهِ . وَقَوْلُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ عُشُورٌ " إِنَّمَا يَعْنِي بِهِ جِزْيَةَ الرَّقَبَةِ وَفِي الْحَدِيثِ مَا يُفَسِّرُ هَذَا حَيْثُ قَالَ " إِنَّمَا الْعُشُورُ عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى وَلَيْسَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ عُشُورٌ " .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Қобусдан, шу иснод билан шунга ўхшаш (ҳадисни). Бу бобда Саид ибн Зайддан ва Ҳарб ибн Убайдуллаҳ ас-Сақафийнинг бобосидан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси Қобус ибн Абу Забёндан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (саҳобани тушириб қолдириб) ҳолда ҳам ривоят қилинган. Илм аҳлининг аксарияти ҳузурида шунга амал қилинади: насроний мусулмон бўлса, ундан бошининг (жонига белгиланган) жизяси соқит бўлади. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Мусулмонларга ушр (бож) йўқдир,» деган сўзлари билан фақат бош жизясини назарда тутади. Ҳадиснинг ўзида буни тафсир қиладиган (сўзлар) бор, чунки у: «Ушр (бож) фақат яҳудий ва насронийларга, мусулмонларга эса ушр йўқдир,» деган.