حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ الْحَسَنِ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سَنَّ فِيمَا سَقَتِ السَّمَاءُ وَالْعُيُونُ أَوْ كَانَ عَثَرِيًّا الْعُشْرُ وَفِيمَا سُقِيَ بِالنَّضْحِ نِصْفُ الْعُشْرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн ал-Ҳасан ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Абу Марям ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Юнус ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Солимдан, у отасидан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у (Набий) осмон ва булоқлар суғорган ёки ўз илдизидан (ер намидан) суғорилган (экин)да ушр (ўндан бир)ни, туя билан ташиб суғорилган (экин)да ярим ушрни қонун қилдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.