حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ أَبِي مَسْلَمَةَ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كُنَّا نُسَافِرُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ فَمَا يَعِيبُ عَلَى الصَّائِمِ صَوْمَهُ وَلاَ عَلَى الْمُفْطِرِ إِفْطَارَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, у Саид ибн Язид Абу Масламадан, у Абу Назрадан, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилдики), у деди: «Рамазонда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафар қилар эдик, у рўзадорни рўзаси учун ҳам, ифтор қилганни ифтори учун ҳам айбламас эдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.