حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مِسْعَرٍ، وَسُفْيَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَبِي الْعَبَّاسِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَفْضَلُ الصَّوْمِ صَوْمُ أَخِي دَاوُدَ كَانَ يَصُومُ يَوْمًا وَيُفْطِرُ يَوْمًا وَلاَ يَفِرُّ إِذَا لاَقَى " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو الْعَبَّاسِ هُوَ الشَّاعِرُ الْمَكِّيُّ الأَعْمَى وَاسْمُهُ السَّائِبُ بْنُ فَرُّوخَ . قَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَفْضَلُ الصِّيَامِ أَنْ تَصُومَ يَوْمًا وَتُفْطِرَ يَوْمًا . وَيُقَالُ هَذَا هُوَ أَشَدُّ الصِّيَامِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ Мисъар ва Суфёндан, улар Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Абул-Аббосдан, у Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Энг афзал рўза — биродарим Довуд (алайҳиссалом)нинг рўзасидир. У бир кун рўза тутар, бир кун очар эди. (Душман билан) учрашганда (жангда) қочмас эди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Абул-Аббос — у Маккалик аъмо (кўзи ожиз) шоир бўлиб, исми ас-Соиб ибн Фаррухдир. Баъзи илм аҳли деди: Энг афзал рўза — бир кун рўза тутиб, бир кун очишингдир. Бу энг машаққатли рўза, деб ҳам айтилади.