حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنِي مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ يُنْكِرُ الاِشْتِرَاطَ فِي الْحَجِّ وَيَقُولُ أَلَيْسَ حَسْبُكُمْ سُنَّةَ نَبِيِّكُمْ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, у деди: менга Маъмар хабар берди, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у (Ибн Умар) ҳажда шарт қўйишни инкор қилар ва: «Набийингиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннати сизга кифоя эмасми?» дер эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.