حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ أَبِي النَّجُودِ، عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ عَسَّالٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُنَا إِذَا كُنَّا سَفْرًا أَنْ لاَ نَنْزِعَ خِفَافَنَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيَهُنَّ إِلاَّ مِنْ جَنَابَةٍ وَلَكِنْ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى الْحَكَمُ بْنُ عُتَيْبَةَ وَحَمَّادٌ عَنْ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيِّ عَنْ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ وَلاَ يَصِحُّ . قَالَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ قَالَ شُعْبَةُ لَمْ يَسْمَعْ إِبْرَاهِيمُ النَّخَعِيُّ مِنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيِّ حَدِيثَ الْمَسْحِ . وَقَالَ زَائِدَةُ عَنْ مَنْصُورٍ كُنَّا فِي حُجْرَةِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ وَمَعَنَا إِبْرَاهِيمُ النَّخَعِيُّ فَحَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ التَّيْمِيُّ عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ عَنْ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ الْجَدَلِيِّ عَنْ خُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْحِ عَلَى الْخُفَّيْنِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ أَحْسَنُ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثُ صَفْوَانَ بْنِ عَسَّالٍ الْمُرَادِيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهُوَ قَوْلُ أَكْثَرِ الْعُلَمَاءِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ مِنَ الْفُقَهَاءِ مِثْلِ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ قَالُوا يَمْسَحُ الْمُقِيمُ يَوْمًا وَلَيْلَةً وَالْمُسَافِرُ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيَهُنَّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنْ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّهُمْ لَمْ يُوَقِّتُوا فِي الْمَسْحِ عَلَى الْخُفَّيْنِ وَهُوَ قَوْلُ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالتَّوْقِيتُ أَصَحُّ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ عَسَّالٍ أَيْضًا مِنْ غَيْرِ حَدِيثِ عَاصِمٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Осим ибн Абун-Нажуддан, у Зирр ибн Ҳубайш дан, у Сафвон ибн Ассолдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга сафарда бўлганимизда махсиларимизни уч кун ва кечалари давомида ечмасликни буюрардилар, жунубликдан бошқа (ҳолатда); балки катта ҳожат, кичик ҳожат ва уйқу (сабабли ечмасдик). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. ал-Ҳакам ибн Утайба ва Ҳаммод буни Иброҳим ан-Нахаъийдан, у Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийдан, у Хузайма ибн Собитдан ривоят қилганлар, аммо бу саҳиҳ эмас. Али ибн ал-Мадийний деди: Яҳё ибн Саид деди: Шуъба деди: Иброҳим ан-Нахаъий Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийдан маш ҳадисини эшитмаган. Зоида Мансурдан (ривоят қилиб) деди: биз Иброҳим ат-Таймийнинг ҳужрасида эдик, биз билан Иброҳим ан-Нахаъий ҳам бор эди, Иброҳим ат-Таймий бизга Амр ибн Маймундан, у Абу Абдуллаҳ ал-Жадалийдан, у Хузайма ибн Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан махсилар устига маш тортиш тўғрисида ривоят қилди. Муҳаммад ибн Исмоил (Бухорий) деди: бу бобдаги энг яхши нарса Сафвон ибн Ассол ал-Муродийнинг ҳадисидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобалари, тобеинлар ва улардан кейинги фуқаҳолардан — Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ каби — аксар олимларнинг сўзидир; улар: муқим бир кун-бир кеча, мусофир уч кун ва кечалари давомида маш тортади, деганлар. Абу Исо (Термизий) деди: баъзи илм аҳлидан ривоят қилинишича, улар махсилар устига маш тортишда муддат белгиламаганлар; бу Молик ибн Анаснинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: муддат белгилаш саҳиҳроқдир. Бу ҳадис Сафвон ибн Ассолдан Осимнинг ҳадисидан бошқа (тариқ) билан ҳам ривоят қилинган.