حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ يَعْقُوبَ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَوَى عَلَى الْمِنْبَرِ اسْتَقْبَلْنَاهُ بِوُجُوهِنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَحَدِيثُ مَنْصُورٍ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ . وَمُحَمَّدُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَطِيَّةَ ضَعِيفٌ ذَاهِبُ الْحَدِيثِ عِنْدَ أَصْحَابِنَا . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَسْتَحِبُّونَ اسْتِقْبَالَ الإِمَامِ إِذَا خَطَبَ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَلاَ يَصِحُّ فِي هَذَا الْبَابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ .
Бизга Аббод ибн Яъқуб ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийя ривоят қилди, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга кўтарилганларида, биз юзларимиз билан У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) томон юзланар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор. Мансурнинг ҳадисини биз фақат Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийянинг ҳадисидан биламиз, холос. Муҳаммад ибн ал-Фадл ибн Атийя эса бизнинг уламоларимиз наздида заиф, ҳадиси ташлаб қўйилган (рови)дир. Бу борада амал — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган илм аҳли наздида шундайки, улар имом хутба ўқиганда унга юзланишни мустаҳаб кўришади. Бу Суфён ас-Саврий, Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (саҳиҳ) бирор нарса собит эмас.