حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ عَلَى الْمِنْبَرِ (ونَادَوُا يَا مَالِكُ) . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَجَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ وَهُوَ حَدِيثُ ابْنِ عُيَيْنَةَ . وَقَدِ اخْتَارَ قَوْمٌ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ يَقْرَأَ الإِمَامُ فِي الْخُطْبَةِ آيًا مِنَ الْقُرْآنِ . قَالَ الشَّافِعِيُّ وَإِذَا خَطَبَ الإِمَامُ فَلَمْ يَقْرَأْ فِي خُطْبَتِهِ شَيْئًا مِنَ الْقُرْآنِ أَعَادَ الْخُطْبَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Амр ибн Динордан, у Атодан, у Сафвон ибн Яъло ибн Умайядан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбар устида «Ва улар: «Эй Молик!» деб (дўзах қўриқчисини) чақирдилар,» (Зухруф сураси, 77) дея ўқиётганларини эшитдим. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра ва Жобир ибн Самурадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Яъло ибн Умайянинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир, у Ибн Уяйнанинг ҳадисидир. Илм аҳлидан бир гуруҳ имом хутбада Қуръандан оятлар ўқишини ихтиёр қилишган. Шофеъий деди: агар имом хутба ўқиб, хутбасида Қуръандан бирор нарса ўқимаса, хутбани қайтадан ўқийди.