حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ زِيَادٍ الأَعْلَمِ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ فَأَوْمَأَ بِيَدِهِ أَنْ مَكَانَكُمْ ثُمَّ جَاءَ وَرَأْسُهُ يَقْطُرُ فَصَلَّى بِهِمْ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Зиёд ал-Аъламдан, у ал-Ҳасандан, у Абу Бакрадан ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бомдод намозига кирдилар, сўнг қўллари билан «ўрнингизда туринг» деб ишора қилдилар. Кейин бошларидан сув томиб турган ҳолда келиб, уларга намоз ўқиб бердилар.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ قَالَ فِي أَوَّلِهِ فَكَبَّرَ . وَقَالَ فِي آخِرِهِ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ قَالَ " إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ وَإِنِّي كُنْتُ جُنُبًا " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ الزُّهْرِيُّ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ فَلَمَّا قَامَ فِي مُصَلاَّهُ وَانْتَظَرْنَا أَنْ يُكَبِّرَ انْصَرَفَ ثُمَّ قَالَ " كَمَا أَنْتُمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ أَيُّوبُ وَابْنُ عَوْنٍ وَهِشَامٌ عَنْ مُحَمَّدٍ مُرْسَلاً عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَكَبَّرَ ثُمَّ أَوْمَأَ بِيَدِهِ إِلَى الْقَوْمِ أَنِ اجْلِسُوا فَذَهَبَ فَاغْتَسَلَ . وَكَذَلِكَ رَوَاهُ مَالِكٌ عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي حَكِيمٍ عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَبَّرَ فِي صَلاَةٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَكَذَلِكَ حَدَّثَنَاهُ مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا أَبَانُ عَنْ يَحْيَى عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ مُحَمَّدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَبَّرَ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама унинг исноди ва маъноси билан хабар берди. У аввалида: «Такбир айтдилар» деди, ва охирида: «Намозни тугатганларида: ‹Мен фақат бир башар (инсон)ман, мен жунуб эдим› дедилар» деди. Абу Довуд айтди: Буни Зуҳрий Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб: «Жойнамозига тургач, биз такбир айтишини кутиб турдик, (шу пайт) у (намоздан) чиқиб кетди, сўнг: ‹Ўз ҳолингизда туринглар› дедилар» деди. Абу Довуд айтди: Буни Айюб, Ибн Авн ва Ҳишом Муҳаммаддан, мурсал тарзда Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб: «Такбир айтдилар, сўнг қавмга қўллари билан ‹ўтиринг› деб ишора қилиб, кетиб ғусл қилдилар» дедилар. Шунингдек буни Молик Исмоил ибн Абу Ҳакимдан, у Ато ибн Ясордан ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозда такбир айтдилар. Абу Довуд айтди: Шунингдек бизга буни Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Абон Яҳёдан, у ар-Рабий ибн Муҳаммаддан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан такбир айтганларини (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا الزُّبَيْدِيُّ، ح وَحَدَّثَنَا عَيَّاشُ بْنُ الأَزْرَقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، ح وَحَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ خَالِدٍ، - إِمَامُ مَسْجِدِ صَنْعَاءَ - حَدَّثَنَا رَبَاحٌ، عَنْ مَعْمَرٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، كُلُّهُمْ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أُقِيمَتِ الصَّلاَةُ وَصَفَّ النَّاسُ صُفُوفَهُمْ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا قَامَ فِي مَقَامِهِ ذَكَرَ أَنَّهُ لَمْ يَغْتَسِلْ فَقَالَ لِلنَّاسِ " مَكَانَكُمْ " . ثُمَّ رَجَعَ إِلَى بَيْتِهِ فَخَرَجَ عَلَيْنَا يَنْطُفُ رَأْسُهُ وَقَدِ اغْتَسَلَ وَنَحْنُ صُفُوفٌ . وَهَذَا لَفْظُ ابْنِ حَرْبٍ وَقَالَ عَيَّاشٌ فِي حَدِيثِهِ فَلَمْ نَزَلْ قِيَامًا نَنْتَظِرُهُ حَتَّى خَرَجَ عَلَيْنَا وَقَدِ اغْتَسَلَ .
Бизга Амр ибн Усмон ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга аз-Зубайдий ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Айёш ибн ал-Азрақ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб Юнусдан хабар берди. (ҳ) Ва бизга Махлад ибн Холид ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Холид — Санъо масжидининг имоми — ривоят қилди, бизга Рабоҳ Маъмардан ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Муаммал ибн ал-Фазл ривоят қилди, бизга ал-Валид Авзоийдан ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдилар. У деди: Намоз қад бўлди ва одамлар сафларини туздилар. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқдилар, ҳатто ўз ўринларида турганларида ғусл қилмаганларини эсладилар ва одамларга: «Ўрнингизда туринг» дедилар. Сўнг уйларига қайтиб, бошлари сув томиб, ғусл қилган ҳолда олдимизга чиқдилар, биз эса саф бўлиб (турган эдик). Бу Ибн Ҳарбнинг лафзидир. Айёш эса ўз ҳадисида: «Биз тик туриб уни кутавердик, ҳатто у ғусл қилган ҳолда олдимизга чиқдилар» деди.