حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ الْحَسَنِ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ يَقُولُ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَشُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ عَنْ عُبَيْدٍ أَبِي الْحَسَنِ بِهَذَا الْحَدِيثِ لَيْسَ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ . قَالَ سُفْيَانُ لَقِينَا الشَّيْخَ عُبَيْدًا أَبَا الْحَسَنِ بَعْدُ فَلَمْ يَقُلْ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي عِصْمَةَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ عُبَيْدٍ قَالَ " بَعْدَ الرُّكُوعِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр, Абу Муовия, Вакиъ ва Муҳаммад ибн Убайд — уларнинг ҳаммаси Аъмашдан, у Убайд ибнул Ҳасандан ривоят қилди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфонинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъдан бошларини кўтарганларида шундай дердилар: «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Аллаҳумма Раббано лакал ҳамду милъас самавоти ва милъал арди ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд». Абу Довуд деди: Суфён Саврий ва Шуъба ибнул Ҳажжож Убайд Абул Ҳасандан ушбу ҳадисни ривоят қилишди, унда «баъдар рукуъ (рукуъдан кейин)» деган сўз йўқ. Суфён деди: Биз шайх Убайд Абул Ҳасанни кейин учратдик, у унда «рукуъдан кейин» демади. Абу Довуд деди: Ва уни Шуъба Абу Исмадан, у Аъмашдан, у Убайддан ривоят қилди, у «рукуъдан кейин» деди.
حَدَّثَنَا مُؤَمَّلُ بْنُ الْفَضْلِ الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، ح وَحَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُسْهِرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ السَّرْحِ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ بَكْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُصْعَبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، كُلُّهُمْ عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ عَطِيَّةَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ قَزَعَةَ بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ حِينَ يَقُولُ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَاءِ " . قَالَ مُؤَمَّلٌ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ أَهْلَ الثَّنَاءِ وَالْمَجْدِ أَحَقُّ مَا قَالَ الْعَبْدُ وَكُلُّنَا لَكَ عَبْدٌ لاَ مَانِعَ لِمَا أَعْطَيْتَ " . زَادَ مَحْمُودٌ " وَلاَ مُعْطِيَ لِمَا مَنَعْتَ " . ثُمَّ اتَّفَقُوا - " وَلاَ يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجَدُّ " . قَالَ بِشْرٌ " رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " . لَمْ يَقُلْ مَحْمُودٌ " اللَّهُمَّ " . قَالَ " رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ " .
Бизга Муъаммал ибнул Фадл Ҳарроний ривоят қилди, бизга Валиду ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Маҳмуд ибн Холид ривоят қилди, бизга Абу Мусъҳир ривоят қилди, (ҳ) ва бизга ибнус Сарҳ ривоят қилди, бизга Бишр ибн Бакр ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Мусъаб ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди — уларнинг ҳаммаси Саъийд ибн Абдул Азиздан, у Атийя ибн Қайсдан, у Қазаъа ибн Яҳёдан, у Абу Саъийд Худрийдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деганларида шундай дердилар: «Аллаҳумма Раббано лакал ҳамду милъас самў». Муъаммал деди: «милъас самавоти ва милъал арди ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд, аҳлас санўи вал мажди, аҳаққу мо қолал абду ва куллуно лака абдун, ло мониъа лимо аътайт». Маҳмуд қўшди: «ва ло муътия лимо манаът». Сўнг улар иттифоқ қилишди: «ва ло янфаъу зал жадди минкал жадду». Бишр деди: «Раббано лакал ҳамду». Маҳмуд «Аллаҳумма» демади, у «Раббано ва лакал ҳамду» деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا قَالَ الإِمَامُ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ فَإِنَّهُ مَنْ وَافَقَ قَوْلُهُ قَوْلَ الْمَلاَئِكَةِ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Моликдан, у Сумаййдан, у Абу Солиҳ Саммондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Имом Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳъ деганда, сизлар Аллаҳумма Раббано лакал ҳамдуъ денглар. Зеро, кимнинг сўзи малакларнинг сўзига мувофиқ келса, унинг ўтган гуноҳлари кечирилади».
حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا أَسْبَاطٌ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ عَامِرٍ، قَالَ لاَ يَقُولُ الْقَوْمُ خَلْفَ الإِمَامِ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ وَلَكِنْ يَقُولُونَ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ .
Бизга Бишр ибн Аммор ривоят қилди, бизга Асбот Мутаррифдан, у Омирдан ривоят қилди, у деди: Қавм имомнинг орқасида Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳъ демайди, балки улар Раббано лакал ҳамдуъ дейишади.