حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ الْحَسَنِ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ يَقُولُ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَشُعْبَةُ بْنُ الْحَجَّاجِ عَنْ عُبَيْدٍ أَبِي الْحَسَنِ بِهَذَا الْحَدِيثِ لَيْسَ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ . قَالَ سُفْيَانُ لَقِينَا الشَّيْخَ عُبَيْدًا أَبَا الْحَسَنِ بَعْدُ فَلَمْ يَقُلْ فِيهِ بَعْدَ الرُّكُوعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي عِصْمَةَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ عُبَيْدٍ قَالَ " بَعْدَ الرُّكُوعِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ийсо ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр, Абу Муовия, Вакиъ ва Муҳаммад ибн Убайд — уларнинг ҳаммаси Аъмашдан, у Убайд ибнул Ҳасандан ривоят қилди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфонинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам рукуъдан бошларини кўтарганларида шундай дердилар: «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Аллаҳумма Раббано лакал ҳамду милъас самавоти ва милъал арди ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд». Абу Довуд деди: Суфён Саврий ва Шуъба ибнул Ҳажжож Убайд Абул Ҳасандан ушбу ҳадисни ривоят қилишди, унда «баъдар рукуъ (рукуъдан кейин)» деган сўз йўқ. Суфён деди: Биз шайх Убайд Абул Ҳасанни кейин учратдик, у унда «рукуъдан кейин» демади. Абу Довуд деди: Ва уни Шуъба Абу Исмадан, у Аъмашдан, у Убайддан ривоят қилди, у «рукуъдан кейин» деди.