أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ نَافِعٍ، عَنْ وَهْبِ بْنِ مِينَاسٍ الْعَدَنِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَرَادَ السُّجُودَ بَعْدَ الرَّكْعَةِ يَقُولُ " اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ " .
Менга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Абу Букайр ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Нофеъ ривоят қилди, у Ваҳб ибн Минеос ал-Аданийдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рукудан кейин саждага (тушишни) ирода қилганларида: «Аллаҳумма роббана ва лакал ҳамд, милъас-самавоти ва милъал-арзи ва милъа ма шиъта мин шайъин баъд,» дердилар.