حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ فُلاَنِ بْنِ أَبِي رَبِيعَةَ، - قَالَ أَبُو دَاوُدَ هُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْحَارِثِ بْنِ عَيَّاشِ بْنِ أَبِي رَبِيعَةَ - عَنْ حَكِيمِ بْنِ حَكِيمٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّنِي جِبْرِيلُ عَلَيْهِ السَّلاَمُ عِنْدَ الْبَيْتِ مَرَّتَيْنِ فَصَلَّى بِيَ الظُّهْرَ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ وَكَانَتْ قَدْرَ الشِّرَاكِ وَصَلَّى بِيَ الْعَصْرَ حِينَ كَانَ ظِلُّهُ مِثْلَهُ وَصَلَّى بِيَ - يَعْنِي الْمَغْرِبَ - حِينَ أَفْطَرَ الصَّائِمُ وَصَلَّى بِيَ الْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ وَصَلَّى بِيَ الْفَجْرَ حِينَ حَرُمَ الطَّعَامُ وَالشَّرَابُ عَلَى الصَّائِمِ فَلَمَّا كَانَ الْغَدُ صَلَّى بِيَ الظُّهْرَ حِينَ كَانَ ظِلُّهُ مِثْلَهُ وَصَلَّى بِيَ الْعَصْرَ حِينَ كَانَ ظِلُّهُ مِثْلَيْهِ وَصَلَّى بِيَ الْمَغْرِبَ حِينَ أَفْطَرَ الصَّائِمُ وَصَلَّى بِيَ الْعِشَاءَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ وَصَلَّى بِيَ الْفَجْرَ فَأَسْفَرَ ثُمَّ الْتَفَتَ إِلَىَّ فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ هَذَا وَقْتُ الأَنْبِيَاءِ مِنْ قَبْلِكَ وَالْوَقْتُ مَا بَيْنَ هَذَيْنِ الْوَقْتَيْنِ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Суфёндан ривоят қилди, менга Абдурраҳмон ибн Фулон ибн Абу Рабиъа — Абу Довуд деди: у Абдурраҳмон ибн ал-Ҳорис ибн Айёш ибн Абу Рабиъадир — ал-Ҳаким ибн Ҳакимдан, у Нофиъ ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Жибрил алайҳиссалом менга Байт (Каъба) ёнида икки марта имом бўлди. У мен билан пешин намозини қуёш оғганда, соя тасма қадар бўлганида ўқиди; мен билан аср намозини ҳар нарсанинг сояси ўзидай бўлганида ўқиди; мен билан — яъни шомни — рўзадор ифтор қилган пайтда ўқиди; мен билан хуфтон намозини шафақ ботганида ўқиди; мен билан бомдодни рўзадор учун таом ва ичимлик ҳаром бўлган пайтда ўқиди. Эртаси кун бўлганда, мен билан пешинни ҳар нарсанинг сояси ўзидай бўлганида ўқиди; мен билан асрни ҳар нарсанинг сояси ўзининг икки баробаридек бўлганида ўқиди; мен билан шомни рўзадор ифтор қилган пайтда ўқиди; мен билан хуфтонни кечанинг учдан бирига қадар ўқиди; мен билан бомдодни ўқиди ва у ёришди. Сўнг менга қараб деди: ‹Эй Муҳаммад, бу сендан олдинги пайғамбарларнинг вақтидир, вақт эса ана шу икки вақтнинг орасидир.›»»
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ الْمُرَادِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ اللَّيْثِيِّ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ كَانَ قَاعِدًا عَلَى الْمِنْبَرِ فَأَخَّرَ الْعَصْرَ شَيْئًا فَقَالَ لَهُ عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ أَمَا إِنَّ جِبْرِيلَ صلى الله عليه وسلم قَدْ أَخْبَرَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم بِوَقْتِ الصَّلاَةِ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ اعْلَمْ مَا تَقُولُ . فَقَالَ عُرْوَةُ سَمِعْتُ بَشِيرَ بْنَ أَبِي مَسْعُودٍ يَقُولُ سَمِعْتُ أَبَا مَسْعُودٍ الأَنْصَارِيَّ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " نَزَلَ جِبْرِيلُ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرَنِي بِوَقْتِ الصَّلاَةِ فَصَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ ثُمَّ صَلَّيْتُ مَعَهُ " . يَحْسُبُ بِأَصَابِعِهِ خَمْسَ صَلَوَاتٍ فَرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى الظُّهْرَ حِينَ تَزُولُ الشَّمْسُ وَرُبَّمَا أَخَّرَهَا حِينَ يَشْتَدُّ الْحَرُّ وَرَأَيْتُهُ يُصَلِّي الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ مُرْتَفِعَةٌ بَيْضَاءُ قَبْلَ أَنْ تَدْخُلَهَا الصُّفْرَةُ فَيَنْصَرِفُ الرَّجُلُ مِنَ الصَّلاَةِ فَيَأْتِي ذَا الْحُلَيْفَةِ قَبْلَ غُرُوبِ الشَّمْسِ وَيُصَلِّي الْمَغْرِبَ حِينَ تَسْقُطُ الشَّمْسُ وَيُصَلِّي الْعِشَاءَ حِينَ يَسْوَدُّ الأُفُقُ وَرُبَّمَا أَخَّرَهَا حَتَّى يَجْتَمِعَ النَّاسُ وَصَلَّى الصُّبْحَ مَرَّةً بِغَلَسٍ ثُمَّ صَلَّى مَرَّةً أُخْرَى فَأَسْفَرَ بِهَا ثُمَّ كَانَتْ صَلاَتُهُ بَعْدَ ذَلِكَ التَّغْلِيسَ حَتَّى مَاتَ وَلَمْ يَعُدْ إِلَى أَنْ يُسْفِرَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَى هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الزُّهْرِيِّ مَعْمَرٌ وَمَالِكٌ وَابْنُ عُيَيْنَةَ وَشُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ وَاللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ وَغَيْرُهُمْ لَمْ يَذْكُرُوا الْوَقْتَ الَّذِي صَلَّى فِيهِ وَلَمْ يُفَسِّرُوهُ وَكَذَلِكَ أَيْضًا رَوَاهُ هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ وَحَبِيبُ بْنُ أَبِي مَرْزُوقٍ عَنْ عُرْوَةَ نَحْوَ رِوَايَةِ مَعْمَرٍ وَأَصْحَابِهِ إِلاَّ أَنَّ حَبِيبًا لَمْ يَذْكُرْ بَشِيرًا وَرَوَى وَهْبُ بْنُ كَيْسَانَ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقْتَ الْمَغْرِبِ قَالَ ثُمَّ جَاءَهُ لِلْمَغْرِبِ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ - يَعْنِي مِنَ الْغَدِ - وَقْتًا وَاحِدًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَكَذَلِكَ رُوِيَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ثُمَّ صَلَّى بِيَ الْمَغْرِبَ يَعْنِي مِنَ الْغَدِ وَقْتًا وَاحِدًا وَكَذَلِكَ رُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ مِنْ حَدِيثِ حَسَّانَ بْنِ عَطِيَّةَ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ал-Муродий ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб Усома ибн Зайд ал-Лайсийдан ривоят қилди: «Ибн Шиҳоб унга хабар бердики, Умар ибн Абдулазиз минбарда ўтирган эди, у аср намозини бироз кечиктирди. Унга Урва ибн аз-Зубайр деди: ‹Огоҳ бўлки, Жибрил соллаллаҳу алайҳи васаллам Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васалламга намоз вақтини хабар берган.› Умар унга деди: ‹Нима деётганингни билиб гапир.› Урва деди: ‹Мен Башир ибн Абу Масъудни эшитдим, у: «Мен Абу Масъуд ал-Ансорийни эшитдим, у: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни эшитдим, у деди: «Жибрил соллаллаҳу алайҳи васаллам тушди ва менга намоз вақтини хабар берди, мен у билан намоз ўқидим, сўнг у билан ўқидим, сўнг у билан ўқидим, сўнг у билан ўқидим, сўнг у билан ўқидим» — бармоқлари билан беш намозни санаб.›» деди». Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг пешинни қуёш оғганда ўқиганини кўрдим, баъзан жазирама қаттиқ бўлганда уни кечиктирарди. Уни асрни қуёш баланд, оқ, сарғиш тортмасдан олдин ўқиётганини кўрдим — бир киши намоздан чиқиб, қуёш ботишидан олдин Зул-Ҳулайфага етиб борарди. Шомни қуёш ботганда ўқирди. Хуфтонни уфқ қорайганда ўқирди, баъзан одамлар йиғилгунча кечиктирарди. Субҳни (бомдодни) бир марта зулматда ўқиди, сўнг яна бир марта уни ёруғликда ўқиди, кейин унинг намози шундан сўнг то вафот этгунча зулматда (эрта) бўлди, у яна ёруғлик (пайтига суришга) қайтмади.» Абу Довуд деди: «Бу ҳадисни аз-Зуҳрийдан Маъмар, Молик, ибн Уяйна, Шуъайб ибн Абу Ҳамза, ал-Лайс ибн Саъд ва бошқалар ривоят қилдилар, аммо у намоз ўқилган вақтни зикр қилмадилар ва уни тафсирламадилар. Шунингдек, Ҳишом ибн Урва ва Ҳабиб ибн Абу Марзуқ ҳам Урвадан Маъмар ва ашобларининг ривоятига ўхшатиб ривоят қилдилар, фақат Ҳабиб Баширни зикр қилмади. Ваҳб ибн Кайсон Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шом вақтини ривоят қилиб деди: «Сўнг у шомга қуёш ботганда келди — яъни эртанги куни — бир вақтда.» Абу Довуд деди: «Шунингдек, Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилинган, у деди: «Сўнг мен билан шомни — яъни эртанги куни — бир вақтда ўқиди.» Шунингдек, Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Осдан, Ҳассон ибн Атиянинг ҳадисидан, у Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилинган.»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا بَدْرُ بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِي مُوسَى، أَنَّ سَائِلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ شَيْئًا حَتَّى أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ لِلْفَجْرِ حِينَ انْشَقَّ الْفَجْرُ فَصَلَّى حِينَ كَانَ الرَّجُلُ لاَ يَعْرِفُ وَجْهَ صَاحِبِهِ أَوْ إِنَّ الرَّجُلَ لاَ يَعْرِفُ مَنْ إِلَى جَنْبِهِ ثُمَّ أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الظُّهْرَ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ حَتَّى قَالَ الْقَائِلُ انْتَصَفَ النَّهَارُ . وَهُوَ أَعْلَمُ ثُمَّ أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ بَيْضَاءُ مُرْتَفِعَةٌ وَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ صَلَّى الْفَجْرَ وَانْصَرَفَ فَقُلْنَا أَطَلَعَتِ الشَّمْسُ فَأَقَامَ الظُّهْرَ فِي وَقْتِ الْعَصْرِ الَّذِي كَانَ قَبْلَهُ وَصَلَّى الْعَصْرَ وَقَدِ اصْفَرَّتِ الشَّمْسُ - أَوْ قَالَ أَمْسَى - وَصَلَّى الْمَغْرِبَ قَبْلَ أَنْ يَغِيبَ الشَّفَقُ وَصَلَّى الْعِشَاءَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ ثُمَّ قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ الْوَقْتُ فِيمَا بَيْنَ هَذَيْنِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ سُلَيْمَانُ بْنُ مُوسَى عَنْ عَطَاءٍ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَغْرِبِ بِنَحْوِ هَذَا قَالَ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ قَالَ بَعْضُهُمْ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِلَى شَطْرِهِ . وَكَذَلِكَ رَوَاهُ ابْنُ بُرَيْدَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ривоят қилди, бизга Бадр ибн Усмон ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Абу Мусо Абу Мусодан ривоят қилди: «Бир сўровчи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўради, у эса унга ҳеч нарса қайтармади (жавоб бермади), токи Билолга буюрди, у бомдод учун, тонг ёрилганда, иқомат айтди ва у киши (Набий) намозни шундай пайтда ўқидики, киши шеригининг юзини танимас эди ёки киши ёнидагини танимас эди. Сўнг Билолга буюрди, у пешин учун, қуёш оғганда, иқомат айтди, токи бир айтувчи: ‹Кун ярмига етди› — деди. У эса (кун ярмига етган-етмаганини) яхшироқ билувчи эди. Сўнг Билолга буюрди, у аср учун иқомат айтди, қуёш оқ, баланд эди. Сўнг Билолга буюрди, у шом учун иқомат айтди, қуёш ботганда. Сўнг Билолга буюрди, у хуфтон учун иқомат айтди, шафақ ботганда. Эртаси кун бўлганда, бомдодни ўқиб, намоздан чиқди. Биз: ‹Қуёш чиқдими?› — дедик. Сўнг пешинни ундан олдинги аср вақтида ўқиди. Асрни қуёш сарғайганда ўқиди — ёки деди: кечга яқинлашганда. Шомни шафақ ботишидан олдин ўқиди. Хуфтонни кечанинг учдан бирига қадар ўқиди. Сўнг деди: «Намоз вақти ҳақида сўровчи қани? Вақт ана шу иккисининг орасидадир.»» Абу Довуд деди: «Буни Сулаймон ибн Мусо Атодан, у Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шом ҳақида шунга ўхшатиб ривоят қилди. У деди: «Сўнг хуфтонни ўқиди.» Баъзилари: ‹кечанинг учдан бирига қадар› деди, баъзилари: ‹унинг ярмига қадар› деди. Шунингдек, буни ибн Бурайда отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди.»
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، سَمِعَ أَبَا أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " وَقْتُ الظُّهْرِ مَا لَمْ تَحْضُرِ الْعَصْرُ وَوَقْتُ الْعَصْرِ مَا لَمْ تَصْفَرَّ الشَّمْسُ وَوَقْتُ الْمَغْرِبِ مَا لَمْ يَسْقُطْ فَوْرُ الشَّفَقِ وَوَقْتُ الْعِشَاءِ إِلَى نِصْفِ اللَّيْلِ وَوَقْتُ صَلاَةِ الْفَجْرِ مَا لَمْ تَطْلُعِ الشَّمْسُ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Қатодадан ривоят қилди, у Абу Айюбни эшитган, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у деди: «Пешин вақти — аср (вақти) кирмагунча; аср вақти — қуёш сарғаймагунча; шом вақти — шафақнинг қизиллиги ботмагунча; хуфтон вақти — кечанинг ярмига қадар; бомдод намозининг вақти — қуёш чиқмагунча.»