حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دَاوُدَ، حَدَّثَنَا بَدْرُ بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِي مُوسَى، أَنَّ سَائِلاً، سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِ شَيْئًا حَتَّى أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ لِلْفَجْرِ حِينَ انْشَقَّ الْفَجْرُ فَصَلَّى حِينَ كَانَ الرَّجُلُ لاَ يَعْرِفُ وَجْهَ صَاحِبِهِ أَوْ إِنَّ الرَّجُلَ لاَ يَعْرِفُ مَنْ إِلَى جَنْبِهِ ثُمَّ أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الظُّهْرَ حِينَ زَالَتِ الشَّمْسُ حَتَّى قَالَ الْقَائِلُ انْتَصَفَ النَّهَارُ . وَهُوَ أَعْلَمُ ثُمَّ أَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْعَصْرَ وَالشَّمْسُ بَيْضَاءُ مُرْتَفِعَةٌ وَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْمَغْرِبَ حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ وَأَمَرَ بِلاَلاً فَأَقَامَ الْعِشَاءَ حِينَ غَابَ الشَّفَقُ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ صَلَّى الْفَجْرَ وَانْصَرَفَ فَقُلْنَا أَطَلَعَتِ الشَّمْسُ فَأَقَامَ الظُّهْرَ فِي وَقْتِ الْعَصْرِ الَّذِي كَانَ قَبْلَهُ وَصَلَّى الْعَصْرَ وَقَدِ اصْفَرَّتِ الشَّمْسُ - أَوْ قَالَ أَمْسَى - وَصَلَّى الْمَغْرِبَ قَبْلَ أَنْ يَغِيبَ الشَّفَقُ وَصَلَّى الْعِشَاءَ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ ثُمَّ قَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ عَنْ وَقْتِ الصَّلاَةِ الْوَقْتُ فِيمَا بَيْنَ هَذَيْنِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ سُلَيْمَانُ بْنُ مُوسَى عَنْ عَطَاءٍ عَنْ جَابِرٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَغْرِبِ بِنَحْوِ هَذَا قَالَ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ قَالَ بَعْضُهُمْ إِلَى ثُلُثِ اللَّيْلِ وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِلَى شَطْرِهِ . وَكَذَلِكَ رَوَاهُ ابْنُ بُرَيْدَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Довуд ривоят қилди, бизга Бадр ибн Усмон ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Абу Мусо Абу Мусодан ривоят қилди: «Бир сўровчи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўради, у эса унга ҳеч нарса қайтармади (жавоб бермади), токи Билолга буюрди, у бомдод учун, тонг ёрилганда, иқомат айтди ва у киши (Набий) намозни шундай пайтда ўқидики, киши шеригининг юзини танимас эди ёки киши ёнидагини танимас эди. Сўнг Билолга буюрди, у пешин учун, қуёш оғганда, иқомат айтди, токи бир айтувчи: ‹Кун ярмига етди› — деди. У эса (кун ярмига етган-етмаганини) яхшироқ билувчи эди. Сўнг Билолга буюрди, у аср учун иқомат айтди, қуёш оқ, баланд эди. Сўнг Билолга буюрди, у шом учун иқомат айтди, қуёш ботганда. Сўнг Билолга буюрди, у хуфтон учун иқомат айтди, шафақ ботганда. Эртаси кун бўлганда, бомдодни ўқиб, намоздан чиқди. Биз: ‹Қуёш чиқдими?› — дедик. Сўнг пешинни ундан олдинги аср вақтида ўқиди. Асрни қуёш сарғайганда ўқиди — ёки деди: кечга яқинлашганда. Шомни шафақ ботишидан олдин ўқиди. Хуфтонни кечанинг учдан бирига қадар ўқиди. Сўнг деди: «Намоз вақти ҳақида сўровчи қани? Вақт ана шу иккисининг орасидадир.»» Абу Довуд деди: «Буни Сулаймон ибн Мусо Атодан, у Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шом ҳақида шунга ўхшатиб ривоят қилди. У деди: «Сўнг хуфтонни ўқиди.» Баъзилари: ‹кечанинг учдан бирига қадар› деди, баъзилари: ‹унинг ярмига қадар› деди. Шунингдек, буни ибн Бурайда отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди.»