حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، وَعَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ خَالِدَ بْنَ الْوَلِيدِ إِلَى أُكَيْدِرِ دُومَةَ فَأُخِذَ فَأَتَوْهُ بِهِ فَحَقَنَ لَهُ دَمَهُ وَصَالَحَهُ عَلَى الْجِزْيَةِ .
Бизга Аббос ибн Абдулазим ривоят қилди, бизга Саҳл ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Абу Зоида Муҳаммад ибн Исъҳоқдан, у Осим ибн Умардан, у Анас ибн Моликдан, ва Усмон ибн Абу Сулаймондан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Холид ибн Валидни Укайдир Думага юбордилар. У тутиб олинди ва уни унга (Набийга) келтирдилар. У унинг қонини сақлаб қолди (ўлдирмади) ва у билан жизя устида сулҳ тузди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ مُعَاذٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَمَّا وَجَّهَهُ إِلَى الْيَمَنِ أَمَرَهُ أَنْ يَأْخُذَ مِنْ كُلِّ حَالِمٍ - يَعْنِي مُحْتَلِمًا - دِينَارًا أَوْ عِدْلَهُ مِنَ الْمَعَافِرِيِّ ثِيَابٌ تَكُونُ بِالْيَمَنِ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Абу Муовия Аъмашдан, у Абу Воилдан, у Муоздан ривоят қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни Яманга йўллаганларида, унга ҳар бир ҳолим — яъни балоғатга етган киши — дан бир динор ёки унинг ўрнига Яманда бўладиган Маъофир кийимларини олишни буюрдилар.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ مُعَاذٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ .
Бизга Нуфайлий ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга Аъмаш Иброҳимдан, у Масруқдан, у Муоздан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунинг мислини ривоят қилди.
حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ هَانِئٍ أَبُو نُعَيْمٍ النَّخَعِيُّ، أَخْبَرَنَا شَرِيكٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُهَاجِرٍ، عَنْ زِيَادِ بْنِ حُدَيْرٍ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ لَئِنْ بَقِيتُ لِنَصَارَى بَنِي تَغْلِبَ لأَقْتُلَنَّ الْمُقَاتِلَةَ وَلأَسْبِيَنَّ الذُّرِّيَّةَ فَإِنِّي كَتَبْتُ الْكِتَابَ بَيْنَهُمْ وَبَيْنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى أَنْ لاَ يُنَصِّرُوا أَبْنَاءَهُمْ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هَذَا حَدِيثٌ مُنْكَرٌ بَلَغَنِي عَنْ أَحْمَدَ أَنَّهُ كَانَ يُنْكِرُ هَذَا الْحَدِيثَ إِنْكَارًا شَدِيدًا وَهُوَ عِنْدَ بَعْضِ النَّاسِ شِبْهُ الْمَتْرُوكِ وَأَنْكَرُوا هَذَا الْحَدِيثَ عَلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ هَانِئٍ قَالَ أَبُو عَلِيٍّ وَلَمْ يَقْرَأْهُ أَبُو دَاوُدَ فِي الْعَرْضَةِ الثَّانِيَةِ .
Бизга Аббос ибн Абдулазим ривоят қилди, бизга Абдурроҳман ибн Ҳониъ Абу Нуъайм ан-Нахаъий ривоят қилди, бизга Шарийк Иброҳим ибн Муҳожирдан, у Зиёд ибн Ҳудайрдан хабар берди. У деди: Али деди: «Агар мен Бану Тағлиб насоройси учун тирик қолсам, албатта жангчиларини ўлдираман ва зурриётини асир оламан. Чунки мен улар билан Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам орасида ‹болаларини насронийлаштирмасликлари› шартида китоб (аҳднома) ёзганман». Абу Довуд деди: Бу мункар ҳадисдир. Менга Аҳмаддан етиб келишича, у бу ҳадисни қаттиқ инкор қилар эди. Бу ҳадис баъзи одамларнинг наздида матрукга ўхшашдир. Улар бу ҳадисни Абдурроҳман ибн Ҳониъда инкор қилишган. Абу Али деди: Абу Довуд уни иккинчи қироатда ўқимади.
حَدَّثَنَا مُصَرِّفُ بْنُ عَمْرٍو الْيَامِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، - يَعْنِي ابْنَ بُكَيْرٍ - حَدَّثَنَا أَسْبَاطُ بْنُ نَصْرٍ الْهَمْدَانِيُّ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقُرَشِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَالَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَهْلَ نَجْرَانَ عَلَى أَلْفَىْ حُلَّةٍ النِّصْفُ فِي صَفَرٍ وَالْبَقِيَّةُ فِي رَجَبٍ يُؤَدُّونَهَا إِلَى الْمُسْلِمِينَ وَعَارِيَةِ ثَلاَثِينَ دِرْعًا وَثَلاَثِينَ فَرَسًا وَثَلاَثِينَ بَعِيرًا وَثَلاَثِينَ مِنْ كُلِّ صِنْفٍ مِنْ أَصْنَافِ السِّلاَحِ يَغْزُونَ بِهَا وَالْمُسْلِمُونَ ضَامِنُونَ لَهَا حَتَّى يَرُدُّوهَا عَلَيْهِمْ إِنْ كَانَ بِالْيَمَنِ كَيْدٌ أَوْ غَدْرَةٌ عَلَى أَنْ لاَ تُهْدَمَ لَهُمْ بَيْعَةٌ وَلاَ يُخْرَجُ لَهُمْ قَسٌّ وَلاَ يُفْتَنُوا عَنْ دِينِهِمْ مَا لَمْ يُحْدِثُوا حَدَثًا أَوْ يَأْكُلُوا الرِّبَا . قَالَ إِسْمَاعِيلُ فَقَدْ أَكَلُوا الرِّبَا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ إِذَا نَقَضُوا بَعْضَ مَا اشْتَرَطَ عَلَيْهِمْ فَقَدْ أَحْدَثُوا .
Бизга Мусарриф ибн Амр ал-Ёмий ривоят қилди, бизга Юнус — яъни ибн Букайр — ривоят қилди, бизга Асбот ибн Наср ал-Ҳамдоний Исмоил ибн Абдурроҳман ал-Қурашийдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Нажрон аҳли билан икки минг ҳулла (кийим) устида сулҳ туздилар: ярми Сафар ойида, қолгани Ражаб ойида бўлиб, уларни мусулмонларга топширар эдилар; ва ўттизта совут, ўттизта от, ўттизта туя ҳамда ҳар бир турдаги қурол-яроғдан ўттизтадан арият (вақтинча фойдаланишга) берилар, улар билан жанг қилинар, агар Яманда макр ёки хиёнат содир бўлса, мусулмонлар уларни ўзларига қайтаргунча буларга зомин (кафил) бўлар эдилар — бу улар учун черков бузилмаслиги, руҳоний чиқариб юборилмаслиги ва бирор янгилик чиқармагунча ёки рибо емагунча динларидан фитна қилинмаслиги шарти билан. Исмоил деди: Энди улар рибо едилар. Абу Довуд деди: Уларга шарт қилинган нарсанинг баъзисини бузсалар, демак янгилик чиқарибдилар.