حَدَّثَنَا مُصَرِّفُ بْنُ عَمْرٍو الْيَامِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، - يَعْنِي ابْنَ بُكَيْرٍ - حَدَّثَنَا أَسْبَاطُ بْنُ نَصْرٍ الْهَمْدَانِيُّ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقُرَشِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ صَالَحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَهْلَ نَجْرَانَ عَلَى أَلْفَىْ حُلَّةٍ النِّصْفُ فِي صَفَرٍ وَالْبَقِيَّةُ فِي رَجَبٍ يُؤَدُّونَهَا إِلَى الْمُسْلِمِينَ وَعَارِيَةِ ثَلاَثِينَ دِرْعًا وَثَلاَثِينَ فَرَسًا وَثَلاَثِينَ بَعِيرًا وَثَلاَثِينَ مِنْ كُلِّ صِنْفٍ مِنْ أَصْنَافِ السِّلاَحِ يَغْزُونَ بِهَا وَالْمُسْلِمُونَ ضَامِنُونَ لَهَا حَتَّى يَرُدُّوهَا عَلَيْهِمْ إِنْ كَانَ بِالْيَمَنِ كَيْدٌ أَوْ غَدْرَةٌ عَلَى أَنْ لاَ تُهْدَمَ لَهُمْ بَيْعَةٌ وَلاَ يُخْرَجُ لَهُمْ قَسٌّ وَلاَ يُفْتَنُوا عَنْ دِينِهِمْ مَا لَمْ يُحْدِثُوا حَدَثًا أَوْ يَأْكُلُوا الرِّبَا . قَالَ إِسْمَاعِيلُ فَقَدْ أَكَلُوا الرِّبَا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ إِذَا نَقَضُوا بَعْضَ مَا اشْتَرَطَ عَلَيْهِمْ فَقَدْ أَحْدَثُوا .
Бизга Мусарриф ибн Амр ал-Ёмий ривоят қилди, бизга Юнус — яъни ибн Букайр — ривоят қилди, бизга Асбот ибн Наср ал-Ҳамдоний Исмоил ибн Абдурроҳман ал-Қурашийдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Нажрон аҳли билан икки минг ҳулла (кийим) устида сулҳ туздилар: ярми Сафар ойида, қолгани Ражаб ойида бўлиб, уларни мусулмонларга топширар эдилар; ва ўттизта совут, ўттизта от, ўттизта туя ҳамда ҳар бир турдаги қурол-яроғдан ўттизтадан арият (вақтинча фойдаланишга) берилар, улар билан жанг қилинар, агар Яманда макр ёки хиёнат содир бўлса, мусулмонлар уларни ўзларига қайтаргунча буларга зомин (кафил) бўлар эдилар — бу улар учун черков бузилмаслиги, руҳоний чиқариб юборилмаслиги ва бирор янгилик чиқармагунча ёки рибо емагунча динларидан фитна қилинмаслиги шарти билан. Исмоил деди: Энди улар рибо едилар. Абу Довуд деди: Уларга шарт қилинган нарсанинг баъзисини бузсалар, демак янгилик чиқарибдилар.