حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُسَدَّدٌ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ خَالِدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَ يَوْمَ الْفَتْحِ بِمَكَّةَ فَكَبَّرَ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ صَدَقَ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الأَحْزَابَ وَحْدَهُ " . إِلَى هَا هُنَا حَفِظْتُهُ عَنْ مُسَدَّدٍ ثُمَّ اتَّفَقَا " أَلاَ إِنَّ كُلَّ مَأْثُرَةٍ كَانَتْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ تُذْكَرُ وَتُدْعَى مِنْ دَمٍ أَوْ مَالٍ تَحْتَ قَدَمَىَّ إِلاَّ مَا كَانَ مِنْ سِقَايَةِ الْحَاجِّ وَسِدَانَةِ الْبَيْتِ " . ثُمَّ قَالَ " أَلاَ إِنَّ دِيَةَ الْخَطَإِ شِبْهِ الْعَمْدِ مَا كَانَ بِالسَّوْطِ وَالْعَصَا مِائَةٌ مِنَ الإِبِلِ مِنْهَا أَرْبَعُونَ فِي بُطُونِهَا أَوْلاَدُهَا " . وَحَدِيثُ مُسَدَّدٍ أَتَمُّ .
Бизга Сулаймон ибн Ҳарб ва Мусаддад ривоят қилдилар — маъно бир — иккаласи: «Бизга Ҳаммод ривоят қилди», дедилар, у Холиддан, у Қосим ибн Робиадан, у Уқба ибн Авсдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ куни Маккада хутба қилиб, уч марта такбир айтдилар, сўнг: «Ла илаҳа иллаллаҳ ваҳдаҳ, садақа ваъдаҳ, ва насара абдаҳ, ва ҳазамал-аҳзоба ваҳдаҳ (Аллаҳдан бошқа илоҳ йўқ, У ёлғиз, ваъдасини рост қилди, бандасига ёрдам берди ва гуруҳларни ёлғиз Ўзи тор-мор қилди)», дедилар. Бу ергача мен Мусаддаддан ёдладим. Сўнг иккаласи келишиб: «Огоҳ бўлинглар, жоҳилиятда зикр қилинадиган ва даъво қилинадиган ҳар бир фахр — қон ёки мол бўлсин — менинг икки оёғим остидадир (бекор қилинди), фақат ҳожиларга сув бериш ва Байтни хизмат қилишдан бошқаси», дедилар. Сўнг: «Огоҳ бўлинглар, қасдга ўхшаш хатонинг (шибҳул-амд) дияти — қамчи ва таёқ билан бўлгани — юзта туя, улардан қирқтасининг қорнида болалари бор (ҳомиладор)», дедилар. Мусаддаднинг ҳадиси тўлиқроқдир.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ خَالِدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ مَعْنَاهُ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Вуҳайб ривоят қилди, у Холиддан, шу иснод билан, унинг маъносига ўхшаш (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَاهُ قَالَ خَطَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْفَتْحِ أَوْ فَتْحِ مَكَّةَ عَلَى دَرَجَةِ الْبَيْتِ أَوِ الْكَعْبَةِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ كَذَا رَوَاهُ ابْنُ عُيَيْنَةَ أَيْضًا عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ رَبِيعَةَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَرَوَاهُ أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ رَبِيعَةَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو مِثْلَ حَدِيثِ خَالِدٍ وَرَوَاهُ حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ عَنْ يَعْقُوبَ السَّدُوسِيِّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَوْلُ زَيْدٍ وَأَبِي مُوسَى مِثْلُ حَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَحَدِيثِ عُمَرَ رضى الله عنه .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, у Али ибн Зайддан, у Қосим ибн Робиадан, у Ибн Умардан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, унинг маъноси билан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ куни ёки Макка фатҳи куни Байтнинг ёки Каъбанинг зинаси устида хутба қилдилар. Абу Довуд деди: Буни Ибн Уяйна ҳам Али ибн Зайддан, у Қосим ибн Робиадан, у Ибн Умардан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шундай ривоят қилди. Ва уни Айюб ас-Сахтиёний Қосим ибн Робиадан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан Холид ҳадисига ўхшаш ривоят қилди. Ва уни Ҳаммод ибн Салама Али ибн Зайддан, у Яъқуб ас-Садусийдан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. Зайд ва Абу Мусонинг сўзи Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳадиси ва Умар розияллаҳу анҳунинг ҳадисига ўхшашдир.
حَدَّثَنَا النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ قَضَى عُمَرُ فِي شِبْهِ الْعَمْدِ ثَلاَثِينَ حِقَّةً وَثَلاَثِينَ جَذَعَةً وَأَرْبَعِينَ خَلِفَةً مَا بَيْنَ ثَنِيَّةٍ إِلَى بَازِلِ عَامِهَا .
Бизга Нуфайлий ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Ибн Абу Нажиҳдан, у Мужоҳиддан ривоят қилиб деди: Умар шибҳул-амдда (қасдга ўхшаш ўлимда) ўттизта ҳиққа, ўттизта жазаъа ва қирқта халифа (ҳомиладор туя) — санасининг саниясидан то бозилигача бўлганлардан — қилиб ҳукм қилди.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، رضى الله عنه أَنَّهُ قَالَ فِي شِبْهِ الْعَمْدِ أَثَلاَثٌ ثَلاَثٌ وَثَلاَثُونَ حِقَّةً وَثَلاَثٌ وَثَلاَثُونَ جَذَعَةً وَأَرْبَعٌ وَثَلاَثُونَ ثَنِيَّةً إِلَى بَازِلِ عَامِهَا كُلُّهَا خَلِفَةٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан, у Али розияллаҳу анҳудан ривоят қилдики, у шибҳул-амдда: «Учдан-учдан: ўттиз учта ҳиққа, ўттиз учта жазаъа ва ўттиз тўртта — санасининг саниясидан то бозилигача бўлган — ҳаммаси ҳомиладор (туя)», деди.
وَبِهِ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، وَالأَسْوَدِ، قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فِي شِبْهِ الْعَمْدِ خَمْسٌ وَعِشْرُونَ حِقَّةً وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ جَذَعَةً وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ بَنَاتِ لَبُونٍ وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ بَنَاتِ مَخَاضٍ .
Ва шу иснод билан Абу Ишоқдан, у Алқама ва Асваддан (ривоят қилди): Абдуллаҳ шибҳул-амдда: «Йигирма бешта ҳиққа, йигирма бешта жазаъа, йигирма бешта бинту лабун ва йигирма бешта бинту махоз», деди.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ رضى الله عنه فِي الْخَطَإِ أَرْبَاعًا خَمْسٌ وَعِشْرُونَ حِقَّةً وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ جَذَعَةً وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ بَنَاتِ لَبُونٍ وَخَمْسٌ وَعِشْرُونَ بَنَاتِ مَخَاضٍ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, у Суфёндан, у Абу Ишоқдан, у Осим ибн Замрадан ривоят қилиб деди: Али розияллаҳу анҳу хатода (қатлда): «Тўртдан-тўртдан: йигирма бешта ҳиққа, йигирма бешта жазаъа, йигирма бешта бинту лабун ва йигирма бешта бинту махоз», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ عَبْدِ رَبِّهِ، عَنْ أَبِي عِيَاضٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ، وَزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، فِي الْمُغَلَّظَةِ أَرْبَعُونَ جَذَعَةً خَلِفَةً وَثَلاَثُونَ حِقَّةً وَثَلاَثُونَ بَنَاتِ لَبُونٍ وَفِي الْخَطَإِ ثَلاَثُونَ حِقَّةً وَثَلاَثُونَ بَنَاتِ لَبُونٍ وَعِشْرُونَ بَنُو لَبُونٍ ذُكُورٍ وَعِشْرُونَ بَنَاتِ مَخَاضٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Саъид ривоят қилди, у Қатодадан, у Абдураббиҳдан, у Абу Иёздан, у Усмон ибн Аффон ва Зайд ибн Собитдан ривоят қилдики, муғаллаза (оғирлаштирилган) диятда қирқта жазаъа ҳомиладор, ўттизта ҳиққа ва ўттизта бинту лабун (бўлади); хатода эса ўттизта ҳиққа, ўттизта бинту лабун, йигирмта бану лабун зукур (эркак) ва йигирмта бинту махоз (бўлади).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، فِي الدِّيَةِ الْمُغَلَّظَةِ فَذَكَرَ مِثْلَهُ سَوَاءً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ أَبُو عُبَيْدٍ وَعَنْ غَيْرِ وَاحِدٍ إِذَا دَخَلَتِ النَّاقَةُ فِي السَّنَةِ الرَّابِعَةِ فَهُوَ حِقٌّ وَالأُنْثَى حِقَّةٌ لأَنَّهُ يَسْتَحِقُّ أَنْ يُحْمَلَ عَلَيْهِ وَيُرْكَبَ فَإِذَا دَخَلَ فِي الْخَامِسَةِ فَهُوَ جَذَعٌ وَجَذَعَةٌ فَإِذَا دَخَلَ فِي السَّادِسَةِ وَأَلْقَى ثَنِيَّتَهُ فَهُوَ ثَنِيٌّ وَثَنِيَّةٌ فَإِذَا دَخَلَ فِي السَّابِعَةِ فَهُوَ رَبَاعٌ وَرَبَاعِيَةٌ فَإِذَا دَخَلَ فِي الثَّامِنَةِ وَأَلْقَى السِّنَّ الَّذِي بَعْدَ الرَّبَاعِيَةِ فَهُوَ سَدِيسٌ وَسَدَسٌ فَإِذَا دَخَلَ فِي التَّاسِعَةِ وَفَطَرَ نَابُهُ وَطَلَعَ فَهُوَ بَازِلٌ فَإِذَا دَخَلَ فِي الْعَاشِرَةِ فَهُوَ مُخْلِفٌ ثُمَّ لَيْسَ لَهُ اسْمٌ وَلَكِنْ يُقَالُ بَازِلُ عَامٍ وَبَازِلُ عَامَيْنِ وَمُخْلِفُ عَامٍ وَمُخْلِفُ عَامَيْنِ إِلَى مَا زَادَ . وَقَالَ النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ بِنْتُ مَخَاضٍ لِسَنَةٍ وَبِنْتُ لَبُونٍ لِسَنَتَيْنِ وَحِقَّةٌ لِثَلاَثٍ وَجَذَعَةٌ لأَرْبَعٍ وَالثَّنِيُّ لِخَمْسٍ وَرَبَاعٌ لِسِتٍّ وَسَدِيسٌ لِسَبْعٍ وَبَازِلٌ لِثَمَانٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ أَبُو حَاتِمٍ وَالأَصْمَعِيُّ وَالْجَذُوعَةُ وَقْتٌ وَلَيْسَ بِسِنٍّ . قَالَ أَبُو حَاتِمٍ قَالَ بَعْضُهُمْ فَإِذَا أَلْقَى رَبَاعِيَتَهُ فَهُوَ رَبَاعٌ وَإِذَا أَلْقَى ثَنِيَّتَهُ فَهُوَ ثَنِيٌّ وَقَالَ أَبُو عُبَيْدٍ إِذَا أُلْقِحَتْ فَهِيَ خَلِفَةٌ فَلاَ تَزَالُ خَلِفَةً إِلَى عَشْرَةِ أَشْهُرٍ فَإِذَا بَلَغَتْ عَشْرَةَ أَشْهُرٍ فَهِيَ عُشَرَاءُ . قَالَ أَبُو حَاتِمٍ إِذَا أَلْقَى ثَنِيَّتَهُ فَهُوَ ثَنِيٌّ وَإِذَا أَلْقَى رَبَاعِيَتَهُ فَهُوَ رَبَاعٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Саъид ривоят қилди, у Қатодадан, у Саъид ибн Мусайябдан, у Зайд ибн Собитдан муғаллаза диятда ривоят қилиб, худди шунга ўхшаш зикр қилди. Абу Довуд деди: Абу Убайд ва бошқа бир нечалардан: Туя тўртинчи йилга кирса, у ҳиққ, урғочиси ҳиққа бўлади, чунки у устига юк ортилиши ва минилишига лойиқ бўлади. Бешинчига кирса, у жазаъ ва жазаъа бўлади. Олтинчига кириб, саниясини (тишини) ташласа, у саний ва сания бўлади. Еттинчига кирса, у робў ва робўия бўлади. Саккизинчига кириб, робўиядан кейинги тишни ташласа, у садис ва садас бўлади. Тўққизинчига кириб, қозиқ тиши ёрилиб чиқса, у бозил бўлади. Ўнинчига кирса, у мухлиф бўлади. Сўнг унинг исми бўлмайди, балки бир йиллик бозил, икки йиллик бозил, бир йиллик мухлиф, икки йиллик мухлиф деб, ошган сари шундай айтилади. Назр ибн Шумайл деди: Бинту махоз бир йил учун, бинту лабун икки йил учун, ҳиққа уч йил учун, жазаъа тўрт йил учун, саний беш йил учун, робў олти йил учун, садис етти йил учун ва бозил саккиз йил учундир. Абу Довуд деди: Абу Ҳотим ва Асмаъий: Жазуъа бир вақтдир, ёш эмас, дедилар. Абу Ҳотим деди: Баъзилари: Робўиясини ташласа робў, саниясини ташласа саний бўлади, дедилар. Абу Убайд: Ҳомила бўлса, у халифа бўлади ва ўн ойгача халифа бўлиб туради, ўн ойга етганда эса у ушаро бўлади, деди. Абу Ҳотим: Саниясини ташласа саний, робўиясини ташласа робў бўлади, деди.