حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَزَالُ النَّاسُ يَتَسَاءَلُونَ حَتَّى يُقَالَ هَذَا خَلَقَ اللَّهُ الْخَلْقَ فَمَنْ خَلَقَ اللَّهَ فَمَنْ وَجَدَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا فَلْيَقُلْ آمَنْتُ بِاللَّهِ " .
Бизга Ҳорун ибн Маъруф ривоят қилди, бизга Суфён Ҳишомдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Одамлар бир-бирларидан сўрайвериб охири шундай дейилгунча давом этадилар: ‹Мана бу Аллаҳни халойиқни яратди, бас Аллаҳни ким яратди?› Кимда шундан бирор нарса пайдо бўлса, ‹Мен Аллаҳга иймон келтирдим› десин», деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا سَلَمَةُ، - يَعْنِي ابْنَ الْفَضْلِ - قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي ابْنَ إِسْحَاقَ - قَالَ حَدَّثَنِي عُتْبَةُ بْنُ مُسْلِمٍ، مَوْلَى بَنِي تَيْمٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فَذَكَرَ نَحْوَهُ قَالَ " فَإِذَا قَالُوا ذَلِكَ فَقُولُوا { اللَّهُ أَحَدٌ * اللَّهُ الصَّمَدُ * لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ * وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ } ثُمَّ لْيَتْفُلْ عَنْ يَسَارِهِ ثَلاَثًا وَلْيَسْتَعِذْ مِنَ الشَّيْطَانِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, бизга Салама — яъни ибн Фазл — ривоят қилди, у деди: менга Муҳаммад — яъни ибн Ишоқ — ривоят қилди, у деди: менга Бани Тайм мавлоси Утба ибн Муслим Абу Салама ибн Абдураҳмондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим — ва у шунга ўхшашини зикр қилди — у деди: «Улар шуни айтсалар, сизлар ‹Аллаҳу аҳад, Аллаҳус самад, лам ялид ва лам юлад, ва лам якун лаҳу куфуван аҳад› деб айтинг. Сўнгра чап томонига уч марта тупурсин ва шайтондан паноҳ тиласин».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ أَبِي ثَوْرٍ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمِيرَةَ، عَنِ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ، عَنِ الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، قَالَ كُنْتُ فِي الْبَطْحَاءِ فِي عِصَابَةٍ فِيهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَرَّتْ بِهِمْ سَحَابَةٌ فَنَظَرَ إِلَيْهَا فَقَالَ " مَا تُسَمُّونَ هَذِهِ " . قَالُوا السَّحَابَ . قَالَ " وَالْمُزْنَ " . قَالُوا وَالْمُزْنَ . قَالَ " وَالْعَنَانَ " . قَالُوا وَالْعَنَانَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ لَمْ أُتْقِنِ الْعَنَانَ جَيِّدًا قَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَا بُعْدُ مَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ " . قَالُوا لاَ نَدْرِي . قَالَ " إِنَّ بُعْدَ مَا بَيْنَهُمَا إِمَّا وَاحِدَةٌ أَوِ اثْنَتَانِ أَوْ ثَلاَثٌ وَسَبْعُونَ سَنَةً ثُمَّ السَّمَاءُ فَوْقَهَا كَذَلِكَ " . حَتَّى عَدَّ سَبْعَ سَمَوَاتٍ " ثُمَّ فَوْقَ السَّابِعَةِ بَحْرٌ بَيْنَ أَسْفَلِهِ وَأَعْلاَهُ مِثْلُ مَا بَيْنَ سَمَاءٍ إِلَى سَمَاءٍ ثُمَّ فَوْقَ ذَلِكَ ثَمَانِيَةُ أَوْعَالٍ بَيْنَ أَظْلاَفِهِمْ وَرُكَبِهِمْ مِثْلُ مَا بَيْنَ سَمَاءٍ إِلَى سَمَاءٍ ثُمَّ عَلَى ظُهُورِهِمُ الْعَرْشُ بَيْنَ أَسْفَلِهِ وَأَعْلاَهُ مِثْلُ مَا بَيْنَ سَمَاءٍ إِلَى سَمَاءٍ ثُمَّ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى فَوْقَ ذَلِكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Саббоҳ ал-Баззоз ривоят қилди, бизга Валид ибн Абу Савр Симокдан, у Абдуллаҳ ибн Амийрадан, у Аҳнаф ибн Қайсдан, у Аббос ибн Абдулмутталибдан ривоят қилди. У деди: Мен Батҳода бир гуруҳ кишилар ичида эдим, уларнинг орасида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳам бор эди. Уларнинг устидан бир булут ўтди, у унга қараб: «Буни нима деб атайсизлар?» деди. Улар: «Саҳоб (булут)» дедилар. У: «Ва музн ҳам», деди. Улар: «Музн ҳам», дедилар. У: «Ва анан ҳам», деди. Улар: «Ва анан ҳам», дедилар. Абу Довуд айтди: Мен ‹анан› сўзини яхши ёдлай олмадим. У: «Осмон билан ер орасидаги масофа қанчалигини биласизларми?» деди. Улар: «Билмаймиз», дедилар. У деди: «Албатта, уларнинг иккиси орасидаги масофа ё бир, ё икки, ё етмиш уч йилликдир. Сўнгра унинг устидаги осмон ҳам шундай». — то етти осмонни санаб чиққунча. «Сўнгра еттинчисининг устида бир денгиз бор, унинг пасти билан тепаси ораси бир осмондан иккинчи осмонгача бўлган масофадек. Сўнгра унинг устида саккизта тоғ эчкиси бор, уларнинг туёғи билан тиззалари ораси бир осмондан иккинчи осмонгача бўлган масофадек. Сўнгра уларнинг елкалари устида Арш бор, унинг пасти билан тепаси ораси бир осмондан иккинчи осмонгача бўлган масофадек. Сўнгра Аллаҳ табарака ва таоло шуларнинг устидадир».
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي سُرَيْجٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعْدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ أَبِي قَيْسٍ، عَنْ سِمَاكٍ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَاهُ .
Бизга Аҳмад ибн Абу Сурайж ривоят қилди, бизга Абдураҳмон ибн Абдуллаҳ ибн Саъд ва Муҳаммад ибн Саъийд хабар бериб айтдилар: бизга Амр ибн Абу Қайс Симокдан, унинг исноди ва шу маънода хабар берди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ سِمَاكٍ، بِإِسْنَادِهِ وَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ الطَّوِيلِ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳафс ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Таҳмон Симокдан, унинг исноди ва ушбу узун ҳадиснинг маъносида ривоят қилди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الرِّبَاطِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، - قَالَ أَحْمَدُ كَتَبْنَاهُ مِنْ نُسْخَتِهِ وَهَذَا لَفْظُهُ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْحَاقَ يُحَدِّثُ عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ عُتْبَةَ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ قَالَ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ جُهِدَتِ الأَنْفُسُ وَضَاعَتِ الْعِيَالُ وَنُهِكَتِ الأَمْوَالُ وَهَلَكَتِ الأَنْعَامُ فَاسْتَسْقِ اللَّهَ لَنَا فَإِنَّا نَسْتَشْفِعُ بِكَ عَلَى اللَّهِ وَنَسْتَشْفِعُ بِاللَّهِ عَلَيْكَ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَيْحَكَ أَتَدْرِي مَا تَقُولُ " وَسَبَّحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَا زَالَ يُسَبِّحُ حَتَّى عُرِفَ ذَلِكَ فِي وُجُوهِ أَصْحَابِهِ ثُمَّ قَالَ " وَيْحَكَ إِنَّهُ لاَ يُسْتَشْفَعُ بِاللَّهِ عَلَى أَحَدٍ مِنْ خَلْقِهِ شَأْنُ اللَّهِ أَعْظَمُ مِنْ ذَلِكَ وَيْحَكَ أَتَدْرِي مَا اللَّهُ إِنَّ عَرْشَهُ عَلَى سَمَوَاتِهِ لَهَكَذَا " . وَقَالَ بِأَصَابِعِهِ مِثْلَ الْقُبَّةِ عَلَيْهِ " وَإِنَّهُ لَيَئِطُّ بِهِ أَطِيطَ الرَّحْلِ بِالرَّاكِبِ " . قَالَ ابْنُ بَشَّارٍ فِي حَدِيثِهِ " إِنَّ اللَّهَ فَوْقَ عَرْشِهِ وَعَرْشُهُ فَوْقَ سَمَوَاتِهِ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَقَالَ عَبْدُ الأَعْلَى وَابْنُ الْمُثَنَّى وَابْنُ بَشَّارٍ عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ عُتْبَةَ وَجُبَيْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَالْحَدِيثُ بِإِسْنَادِ أَحْمَدَ بْنِ سَعِيدٍ هُوَ الصَّحِيحُ وَافَقَهُ عَلَيْهِ جَمَاعَةٌ مِنْهُمْ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ وَعَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ وَرَوَاهُ جَمَاعَةٌ عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ كَمَا قَالَ أَحْمَدُ أَيْضًا وَكَانَ سَمَاعُ عَبْدِ الأَعْلَى وَابْنِ الْمُثَنَّى وَابْنِ بَشَّارٍ مِنْ نُسْخَةٍ وَاحِدَةٍ فِيمَا بَلَغَنِي .
Бизга Абдулаъло ибн Ҳаммод ва Муҳаммад ибн Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ва Аҳмад ибн Саъийд ар-Риботий ривоят қилиб айтдилар: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди — Аҳмад айтди: биз уни ўзининг нусхасидан кўчириб олдик, мана шу унинг лафзи — у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: Муҳаммад ибн Ишоқнинг Яъқуб ибн Утбадан, у Жубайр ибн Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига бир бадавий келди-да: «Эй Аллаҳнинг Расули, жонлар чарчади, аҳлу-оёл нобуд бўлди, мол-мулк тугади, чорва ҳалок бўлди, бизга Аллаҳдан ёмғир сўраб беринг, чунки биз Сенга Аллаҳнинг ҳузурида, Аллаҳга эса Сенинг ҳузурингда шафоатчи қиламиз», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Вой сенга, нима деётганингни биласанми?» деди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам тасбеҳ айта бошлади, шу даражада тасбеҳ айтдики, бу унинг саҳобаларининг юзларида сезилди. Сўнгра деди: «Вой сенга, Аллаҳни Унинг халойиқларидан бировга шафоатчи қилинмайди. Аллаҳнинг шаани бундан улуғроқдир. Вой сенга, Аллаҳни ким эканини биласанми? Албатта, Унинг Арши осмонлари устида мана шунақадир», деди ва бармоқлари билан унинг устидаги гумбазга ўхшаш ишора қилди. «Ва албатта, у ундан от эгари отлиқ остида ғижирлагандек ғижирлайди», деди. Ибн Башшор ўз ҳадисида: «Албатта, Аллаҳ Аршининг устида, Арши эса осмонлари устидадир», деди ва ҳадисни давом эттирди. Абдулаъло, ибн Мусанно ва ибн Башшор: «Яъқуб ибн Утба ва Жубайр ибн Муҳаммад ибн Жубайрдан, у отасидан, у бобосидан» деб айтдилар. Абу Довуд айтди: Бу ҳадис Аҳмад ибн Саъийд исноди билан тўғрисидир, унга бир жамоа, жумладан Яҳё ибн Маъийн ва Али ибн Мадиний мувофиқат қилганлар. Уни бир жамоа ибн Ишоқдан, Аҳмад айтганидек ривоят қилганлар. Абдулаъло, ибн Мусанно ва ибн Башшорнинг эшитиши менга етганича битта нусхадан бўлган.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُذِنَ لِي أَنْ أُحَدِّثَ عَنْ مَلَكٍ مِنْ مَلاَئِكَةِ اللَّهِ مِنْ حَمَلَةِ الْعَرْشِ إِنَّ مَا بَيْنَ شَحْمَةِ أُذُنِهِ إِلَى عَاتِقِهِ مَسِيرَةُ سَبْعِمِائَةِ عَامٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳафс ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Иброҳим ибн Таҳмон Мусо ибн Уқбадан, у Муҳаммад ибн Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Менга Аллаҳнинг Аршни кўтарувчи малоикаларидан бири ҳақида сўзлашга изн берилди. Албатта, унинг қулоқ юмшоғидан елкасигача бўлган масофа етти юз йиллик йўлдир».
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ نَصْرٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يُونُسَ النَّسَائِيُّ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ الْمُقْرِئُ، حَدَّثَنَا حَرْمَلَةُ، - يَعْنِي ابْنَ عِمْرَانَ - حَدَّثَنِي أَبُو يُونُسَ، سُلَيْمُ بْنُ جُبَيْرٍ مَوْلَى أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقْرَأُ هَذِهِ الآيَةَ { إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكُمْ أَنْ تُؤَدُّوا الأَمَانَاتِ إِلَى أَهْلِهَا } إِلَى قَوْلِهِ تَعَالَى { سَمِيعًا بَصِيرًا } قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ إِبْهَامَهُ عَلَى أُذُنِهِ وَالَّتِي تَلِيهَا عَلَى عَيْنِهِ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ . رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَؤُهَا وَيَضَعُ إِصْبَعَيْهِ قَالَ ابْنُ يُونُسَ قَالَ الْمُقْرِئُ يَعْنِي { إِنَّ اللَّهَ سَمِيعٌ بَصِيرٌ } يَعْنِي أَنَّ لِلَّهِ سَمْعًا وَبَصَرًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا رَدٌّ عَلَى الْجَهْمِيَّةِ .
Бизга Али ибн Наср ва Муҳаммад ибн Юнус ан-Насоий — маъно бир хил — ривоят қилиб айтдилар: бизга Абдуллаҳ ибн Язид ал-Муқри ривоят қилди, бизга Ҳармала — яъни ибн Имрон — ривоят қилди, менга Абу Ҳурайранинг мавлоси Абу Юнус Сулайм ибн Жубайр ривоят қилди. У деди: Абу Ҳурайранинг ушбу оятни: ‹Албатта, Аллаҳ сизларни омонатларни эгаларига топширишга буюради› — то Аллаҳ таолонинг ‹самийъан басийра (эшитувчи, кўрувчи)› деган сўзигача — ўқиганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бош бармоғини қулоғига, ундан кейингисини кўзига қўйганини кўрдим. Абу Ҳурайра деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг уни ўқиб, икки бармоғини қўйганини кўрдим. Ибн Юнус айтди: Муқри деди: яъни ‹Албатта, Аллаҳ эшитувчи, кўрувчидир› — яъни Аллаҳнинг эшитиши ва кўриши борлиги дегани. Абу Довуд айтди: Бу Жаҳмийларга раддиядир.