حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الرِّبَاطِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، - قَالَ أَحْمَدُ كَتَبْنَاهُ مِنْ نُسْخَتِهِ وَهَذَا لَفْظُهُ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْحَاقَ يُحَدِّثُ عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ عُتْبَةَ عَنْ جُبَيْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ قَالَ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ جُهِدَتِ الأَنْفُسُ وَضَاعَتِ الْعِيَالُ وَنُهِكَتِ الأَمْوَالُ وَهَلَكَتِ الأَنْعَامُ فَاسْتَسْقِ اللَّهَ لَنَا فَإِنَّا نَسْتَشْفِعُ بِكَ عَلَى اللَّهِ وَنَسْتَشْفِعُ بِاللَّهِ عَلَيْكَ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَيْحَكَ أَتَدْرِي مَا تَقُولُ " وَسَبَّحَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمَا زَالَ يُسَبِّحُ حَتَّى عُرِفَ ذَلِكَ فِي وُجُوهِ أَصْحَابِهِ ثُمَّ قَالَ " وَيْحَكَ إِنَّهُ لاَ يُسْتَشْفَعُ بِاللَّهِ عَلَى أَحَدٍ مِنْ خَلْقِهِ شَأْنُ اللَّهِ أَعْظَمُ مِنْ ذَلِكَ وَيْحَكَ أَتَدْرِي مَا اللَّهُ إِنَّ عَرْشَهُ عَلَى سَمَوَاتِهِ لَهَكَذَا " . وَقَالَ بِأَصَابِعِهِ مِثْلَ الْقُبَّةِ عَلَيْهِ " وَإِنَّهُ لَيَئِطُّ بِهِ أَطِيطَ الرَّحْلِ بِالرَّاكِبِ " . قَالَ ابْنُ بَشَّارٍ فِي حَدِيثِهِ " إِنَّ اللَّهَ فَوْقَ عَرْشِهِ وَعَرْشُهُ فَوْقَ سَمَوَاتِهِ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَقَالَ عَبْدُ الأَعْلَى وَابْنُ الْمُثَنَّى وَابْنُ بَشَّارٍ عَنْ يَعْقُوبَ بْنِ عُتْبَةَ وَجُبَيْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَالْحَدِيثُ بِإِسْنَادِ أَحْمَدَ بْنِ سَعِيدٍ هُوَ الصَّحِيحُ وَافَقَهُ عَلَيْهِ جَمَاعَةٌ مِنْهُمْ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ وَعَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ وَرَوَاهُ جَمَاعَةٌ عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ كَمَا قَالَ أَحْمَدُ أَيْضًا وَكَانَ سَمَاعُ عَبْدِ الأَعْلَى وَابْنِ الْمُثَنَّى وَابْنِ بَشَّارٍ مِنْ نُسْخَةٍ وَاحِدَةٍ فِيمَا بَلَغَنِي .
Бизга Абдулаъло ибн Ҳаммод ва Муҳаммад ибн Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ва Аҳмад ибн Саъийд ар-Риботий ривоят қилиб айтдилар: бизга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди — Аҳмад айтди: биз уни ўзининг нусхасидан кўчириб олдик, мана шу унинг лафзи — у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: Муҳаммад ибн Ишоқнинг Яъқуб ибн Утбадан, у Жубайр ибн Муҳаммад ибн Жубайр ибн Мутъимдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига бир бадавий келди-да: «Эй Аллаҳнинг Расули, жонлар чарчади, аҳлу-оёл нобуд бўлди, мол-мулк тугади, чорва ҳалок бўлди, бизга Аллаҳдан ёмғир сўраб беринг, чунки биз Сенга Аллаҳнинг ҳузурида, Аллаҳга эса Сенинг ҳузурингда шафоатчи қиламиз», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Вой сенга, нима деётганингни биласанми?» деди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам тасбеҳ айта бошлади, шу даражада тасбеҳ айтдики, бу унинг саҳобаларининг юзларида сезилди. Сўнгра деди: «Вой сенга, Аллаҳни Унинг халойиқларидан бировга шафоатчи қилинмайди. Аллаҳнинг шаани бундан улуғроқдир. Вой сенга, Аллаҳни ким эканини биласанми? Албатта, Унинг Арши осмонлари устида мана шунақадир», деди ва бармоқлари билан унинг устидаги гумбазга ўхшаш ишора қилди. «Ва албатта, у ундан от эгари отлиқ остида ғижирлагандек ғижирлайди», деди. Ибн Башшор ўз ҳадисида: «Албатта, Аллаҳ Аршининг устида, Арши эса осмонлари устидадир», деди ва ҳадисни давом эттирди. Абдулаъло, ибн Мусанно ва ибн Башшор: «Яъқуб ибн Утба ва Жубайр ибн Муҳаммад ибн Жубайрдан, у отасидан, у бобосидан» деб айтдилар. Абу Довуд айтди: Бу ҳадис Аҳмад ибн Саъийд исноди билан тўғрисидир, унга бир жамоа, жумладан Яҳё ибн Маъийн ва Али ибн Мадиний мувофиқат қилганлар. Уни бир жамоа ибн Ишоқдан, Аҳмад айтганидек ривоят қилганлар. Абдулаъло, ибн Мусанно ва ибн Башшорнинг эшитиши менга етганича битта нусхадан бўлган.