Сунани Абу Довуд — 2963-ҳадис

Хирож ва бошқарув · Расулуллаҳнинг молдан танланган улуши

2963-ҳадисСунани Абу Довуд · Хирож ва бошқарув

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ الْمَعْنَى، قَالاَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ عُمَرَ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنِي مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، قَالَ أَرْسَلَ إِلَىَّ عُمَرُ حِينَ تَعَالَى النَّهَارُ فَجِئْتُهُ فَوَجَدْتُهُ جَالِسًا عَلَى سَرِيرٍ مُفْضِيًا إِلَى رِمَالِهِ فَقَالَ حِينَ دَخَلْتُ عَلَيْهِ يَا مَالُ إِنَّهُ قَدْ دَفَّ أَهْلُ أَبْيَاتٍ مِنْ قَوْمِكَ وَإِنِّي قَدْ أَمَرْتُ فِيهِمْ بِشَىْءٍ فَاقْسِمْ فِيهِمْ ‏.‏ قُلْتُ لَوْ أَمَرْتَ غَيْرِي بِذَلِكَ ‏.‏ فَقَالَ خُذْهُ ‏.‏ فَجَاءَهُ يَرْفَأُ فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ هَلْ لَكَ فِي عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَالزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ وَسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ فَدَخَلُوا ثُمَّ جَاءَهُ يَرْفَأُ فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ هَلْ لَكَ فِي الْعَبَّاسِ وَعَلِيٍّ قَالَ نَعَمْ ‏.‏ فَأَذِنَ لَهُمْ فَدَخَلُوا فَقَالَ الْعَبَّاسُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ هَذَا - يَعْنِي عَلِيًّا - فَقَالَ بَعْضُهُمْ أَجَلْ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنَهُمَا وَارْحَمْهُمَا ‏.‏ قَالَ مَالِكُ بْنُ أَوْسٍ خُيِّلَ إِلَىَّ أَنَّهُمَا قَدَّمَا أُولَئِكَ النَّفَرَ لِذَلِكَ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ رَحِمَهُ اللَّهُ اتَّئِدَا ‏.‏ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى أُولَئِكَ الرَّهْطِ فَقَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَالْعَبَّاسِ رضى الله عنهما فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ هَلْ تَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالاَ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ فَإِنَّ اللَّهَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم بِخَاصَّةٍ لَمْ يَخُصَّ بِهَا أَحَدًا مِنَ النَّاسِ فَقَالَ اللَّهُ تَعَالَى ‏{‏ وَمَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ عَلَيْهِ مِنْ خَيْلٍ وَلاَ رِكَابٍ وَلَكِنَّ اللَّهَ يُسَلِّطُ رُسُلَهُ عَلَى مَنْ يَشَاءُ وَاللَّهُ عَلَى كُلِّ شَىْءٍ قَدِيرٌ ‏}‏ وَكَانَ اللَّهُ أَفَاءَ عَلَى رَسُولِهِ بَنِي النَّضِيرِ فَوَاللَّهِ مَا اسْتَأْثَرَ بِهَا عَلَيْكُمْ وَلاَ أَخَذَهَا دُونَكُمْ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْخُذُ مِنْهَا نَفَقَةَ سَنَةٍ أَوْ نَفَقَتَهُ وَنَفَقَةَ أَهْلِهِ سَنَةً وَيَجْعَلُ مَا بَقِيَ أُسْوَةَ الْمَالِ ‏.‏ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى أُولَئِكَ الرَّهْطِ فَقَالَ أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ هَلْ تَعْلَمُونَ ذَلِكَ قَالُوا نَعَمْ ‏.‏ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى الْعَبَّاسِ وَعَلِيٍّ رضى الله عنهما فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ هَلْ تَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ ‏.‏ فَلَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجِئْتَ أَنْتَ وَهَذَا إِلَى أَبِي بَكْرٍ تَطْلُبُ أَنْتَ مِيرَاثَكَ مِنِ ابْنِ أَخِيكَ وَيَطْلُبُ هَذَا مِيرَاثَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ رَحِمَهُ اللَّهُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ وَاللَّهُ يَعْلَمُ إِنَّهُ لَصَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ فَوَلِيَهَا أَبُو بَكْرٍ فَلَمَّا تُوُفِّيَ أَبُو بَكْرٍ قُلْتُ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَوَلِيُّ أَبِي بَكْرٍ فَوَلِيتُهَا مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ أَلِيَهَا فَجِئْتَ أَنْتَ وَهَذَا وَأَنْتُمَا جَمِيعٌ وَأَمْرُكُمَا وَاحِدٌ فَسَأَلْتُمَانِيهَا فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمَا أَنْ أَدْفَعَهَا إِلَيْكُمَا عَلَى أَنَّ عَلَيْكُمَا عَهْدَ اللَّهِ أَنْ تَلِيَاهَا بِالَّذِي كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَلِيهَا فَأَخَذْتُمَاهَا مِنِّي عَلَى ذَلِكَ ثُمَّ جِئْتُمَانِي لأَقْضِيَ بَيْنَكُمَا بِغَيْرِ ذَلِكَ وَاللَّهِ لاَ أَقْضِي بَيْنَكُمَا بِغَيْرِ ذَلِكَ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ فَإِنْ عَجَزْتُمَا عَنْهَا فَرُدَّاهَا إِلَىَّ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ إِنَّمَا سَأَلاَهُ أَنْ يَكُونَ يُصَيِّرُهُ بَيْنَهُمَا نِصْفَيْنِ لاَ أَنَّهُمَا جَهِلاَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ‏"‏ ‏.‏ فَإِنَّهُمَا كَانَا لاَ يَطْلُبَانِ إِلاَّ الصَّوَابَ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ لاَ أُوقِعُ عَلَيْهِ اسْمَ الْقَسْمِ أَدَعُهُ عَلَى مَا هُوَ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Ҳасан ибн Алий ва Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис — маъно жиҳатдан — ривоят қилдилар, улар: бизга Бишр ибн Умар аз-Заҳроний ривоят қилди дедилар, менга Молик ибн Анас ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Молик ибн Авс ибн Ҳадасондан: У деди: Кун кўтарилган пайтда Умар менга одам юборди, мен унинг олдига келдим. Уни сўрида ўтирган, тўшексиз палосида ўтирган ҳолда топдим. Мен кирганимда у деди: «Эй Мол (Молик), сенинг қавмингдан бир неча хонадон аҳли келиб қолди, мен улар ҳақида бир нарса буюрганман, уларга тақсимлаб бер.» Мен: «Буни мендан бошқасига буюрсанг эди» дедим. У: «Ол» деди. Шунда Ярфаъ унинг олдига келди ва: «Эй мўминлар амири, Усмон ибн Аффон, Абдурраҳмон ибн Авф, Зубайр ибн Аввом ва Саъд ибн Абу Ваққосни қабул қиласанми?» деди. У: «Ҳа» деди. Уларга изн берди, улар кирдилар. Сўнг Ярфаъ яна келди ва: «Эй мўминлар амири, Аббос ва Алийни қабул қиласанми?» деди. У: «Ҳа» деди. Уларга изн берди, улар кирдилар. Аббос: «Эй мўминлар амири, мен билан бу — яъни Алий — орасида ҳукм қил» деди. Улардан баъзилари: «Ҳа, эй мўминлар амири, улар орасида ҳукм қил ва уларга раҳм қил» дедилар. Молик ибн Авс деди: Менга шундай туюлдики, бу иккиси ўша гуруҳни шу мақсадда олдинга юборган эдилар. Умар — Аллаҳ унга раҳм қилсин — деди: «Шошманглар.» Сўнг у гуруҳга юзланиб деди: «Сизлардан осмону ер Унинг изни билан турадиган Аллаҳ ҳаққи билан сўрайман: биласизларми, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Бизга ворис бўлинмайди, биз қолдирган нарса садақадир› деганми?» Улар: «Ҳа» дедилар. Сўнг Алий ва Аббосга юзланиб деди: «Сизлардан осмону ер Унинг изни билан турадиган Аллаҳ ҳаққи билан сўрайман: биласизларми, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Бизга ворис бўлинмайди, биз қолдирган нарса садақадир› деганми?» Улар: «Ҳа» дедилар. У деди: «Албатта, Аллаҳ Ўз Расулини бошқа ҳеч кимга хос қилмаган бир хусусият билан хослаган. Аллаҳ таоло: ‹Аллаҳ улардан Ўз Расулига қайтарган файъни — сизлар унинг учун на от, на туя чопдиргансизлар, лекин Аллаҳ Ўз расулларини Ўзи хоҳлаган кишилар устидан ғолиб қилади. Аллаҳ ҳар нарсага қодирдир› деди. Аллаҳ Ўз Расулига Бану Назирни файъ қилиб берган эди. Валлаҳи, у уни сизлардан ортиқ олиб қолмади ва сизлардан ташқари ўзлаштирмади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан бир йиллик нафақани — ёки ўз нафақаси ва аҳлининг бир йиллик нафақасини олар, қолганини эса мол каби (жамоа фойдасига) ажратар эди.» Сўнг ўша гуруҳга юзланиб деди: «Сизлардан осмону ер Унинг изни билан турадиган Аллаҳ ҳаққи билан сўрайман: шуни биласизларми?» Улар: «Ҳа» дедилар. Сўнг Аббос ва Алийга юзланиб деди: «Сизлардан осмону ер Унинг изни билан турадиган Аллаҳ ҳаққи билан сўрайман: шуни биласизларми?» Улар: «Ҳа» дедилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганида Абу Бакр: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг валийсиман› деди. Сен ва бу (Алий) Абу Бакрнинг олдига келдингиз, сен жиянингдан меросингни талаб қилардинг, бу эса хотинининг отасидан меросини талаб қиларди. Абу Бакр — Аллаҳ унга раҳм қилсин — деди: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга ворис бўлинмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деди.› Аллаҳ биладики, у ростгўй, яхшилик эгаси, тўғри йўлда, ҳаққа эргашувчи эди. Уни Абу Бакр бошқарди. Абу Бакр вафот этганида мен: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг валийси ва Абу Бакрнинг валийсиман› дедим ва Аллаҳ хоҳлаган муддат уни бошқардим. Сўнг сен ва бу келдингиз, икковингиз бирга эдингиз ва ишингиз бир эди, сизлар ундан сўрадингиз. Мен: ‹Агар хоҳласангиз, уни сизларга шу шарт билан бераманки, Аллаҳнинг аҳди сизлар зиммасида бўлсин, уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бошқарган тарзда бошқарасизлар› дедим. Сизлар уни мендан шу шарт билан олдингиз. Сўнг келиб мендан улар орасида бошқача ҳукм қилишимни сўраяпсизлар. Валлаҳи, қиёмат қойим бўлгунча сизлар орасида бундан бошқа ҳукм қилмайман. Агар ожиз бўлсангиз, уни менга қайтаринглар. Абу Довуд деди: Улар фақат уни иккиларига тенг ярмига тақсимлаб беришини сўрагандилар, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам «Бизга ворис бўлинмайди, биз қолдирган нарса садақадир» деганини билмаганликларидан эмас. Зеро улар фақат тўғриликни талаб қилар эдилар. Умар деди: Мен унга тақсим номини қўймайман, уни ўз ҳолича қолдираман.

Ўхшаш ҳадислар

Мавзуси яқин ҳадислар — бошқа тўпламлардан ҳам

Саҳиҳи Муслим, 4577-ҳадисЖиҳод китоби

Эй Мол, қавмингдан баъзи хонадон аҳли етиб келди. Мен уларга разх (оз миқдорда мол) беришни буюрдим. Буни ол ва улар орасида тақсимла Буни мендан бошқага буюрсанг эди Уни ол, эй Мол Эй амирул мўминин, Усмон,…

Саҳиҳул Бухорий, 4033-ҳадисҒазотлар китоби

Усмон, Абдураҳмон, Зубайр ва Саъд изн сўраяпди, уларга (киришга) изн борми? Ҳа, уларни кирит Аббос ва Али изн сўраяпди, уларга изн борми? Ҳа Эй амирул-мўминин, мен билан мана бу (Али) орасида ҳукм чиқар Эй…

Саҳиҳул Бухорий, 4034-ҳадисҒазотлар китоби

Усмон, Абдураҳмон, Зубайр ва Саъд изн сўраяпди, уларга (киришга) изн борми? Ҳа, уларни кирит Аббос ва Али изн сўраяпди, уларга изн борми? Ҳа Эй амирул-мўминин, мен билан мана бу (Али) орасида ҳукм чиқар Эй…

Саҳиҳул Бухорий, 3094-ҳадисХумс китоби

Амирул-мўмининга жавоб бер (кел) Эй Мол(ик), бизга сенинг қавмингдан бир неча хонадон аҳли келди, мен улар учун бир оз (мол) беришга буюрдим; уни олиб, улар орасида тақсимла Эй амирул-мўминин, буни мендан бошқага…

Сунани Насоий, 1601-ҳадисТунги намоз ва кундузги нафл намозлар китоби

Ер аҳли орасида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида энг яхши билувчини сенга кўрсатмайми? Ҳа. У Оиша. Унинг олдига бориб, ундан сўра, сўнг менга қайтиб кел ва у сенга берган жавобни менга…

Саҳиҳи Муслим, 4440-ҳадисҲудуд (жазолар) китоби

Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам ёнидан юзи қораланган, қамчиланган бир яҳудий олиб ўтилди. У зот уларни чақириб: ‹Китобингизда зино қилувчининг ҳадини шундайми топасизлар?› деди. Улар: ‹Ҳа› дедилар. У зот…