حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرِ بْنِ الْحَكَمِ النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ أَبَانَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِلْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ " يَا عَبَّاسُ يَا عَمَّاهُ أَلاَ أُعْطِيكَ أَلاَ أَمْنَحُكَ أَلاَ أَحْبُوكَ أَلاَ أَفْعَلُ بِكَ عَشْرَ خِصَالٍ إِذَا أَنْتَ فَعَلْتَ ذَلِكَ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ ذَنْبَكَ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ قَدِيمَهُ وَحَدِيثَهُ خَطَأَهُ وَعَمْدَهُ صَغِيرَهُ وَكَبِيرَهُ سِرَّهُ وَعَلاَنِيَتَهُ عَشْرَ خِصَالٍ أَنْ تُصَلِّيَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ تَقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ وَسُورَةً فَإِذَا فَرَغْتَ مِنَ الْقِرَاءَةِ فِي أَوَّلِ رَكْعَةٍ وَأَنْتَ قَائِمٌ قُلْتَ سُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً ثُمَّ تَرْكَعُ فَتَقُولُهَا وَأَنْتَ رَاكِعٌ عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ مِنَ الرُّكُوعِ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَهْوِي سَاجِدًا فَتَقُولُهَا وَأَنْتَ سَاجِدٌ عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ مِنَ السُّجُودِ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَسْجُدُ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ فَتَقُولُهَا عَشْرًا فَذَلِكَ خَمْسٌ وَسَبْعُونَ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ تَفْعَلُ ذَلِكَ فِي أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ إِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ تُصَلِّيَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ مَرَّةً فَافْعَلْ فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ جُمُعَةٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ شَهْرٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ سَنَةٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي عُمُرِكَ مَرَّةً " .
Бизга Абдурраҳмон ибн Бишр ибн ал-Ҳакам ан-Найсобурий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Абдулазиз ривоят қилди, бизга ал-Ҳакам ибн Абон Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аббос ибн Абдулмутталибга: «Эй Аббос, эй амакижон, сенга (бир нарсани) берсамми? Совға қилсамми? Инъом этсамми? Сенга ўн хислатни қилсамми? Агар сен буни қилсанг, Аллаҳ гуноҳингни — аввалини ҳам, охирини ҳам, қадимини ҳам, янгисини ҳам, хатосини ҳам, қасдини ҳам, кичигини ҳам, каттасини ҳам, яширинини ҳам, ошкорасини ҳам — ўн хислат ҳисобига кечиради: Тўрт ракъат ўқийсан, ҳар ракъатда Фотиҳатул-Китоб (Фотиҳа) ва бир сура ўқийсан. Биринчи ракъатда қироатни тугатиб, ҳали тик турганингда ўн беш марта ‹Субҳаналлаҳи вал-ҳамду лиллаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳ валлаҳу акбар› дейсан. Сўнг рукуъ қиласан ва рукуъда уни ўн марта айтасан. Сўнг рукуъдан бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Сўнг саждага эгилиб, саждада уни ўн марта айтасан. Сўнг саждадан бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Сўнг (яна) сажда қилиб уни ўн марта айтасан. Сўнг бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Бу ҳар ракъатда етмиш беш (марта) бўлади. Буни тўрт ракъатда қиласан. Агар ҳар куни бир марта ўқишга қодир бўлсанг, қил. Агар қилмасанг, ҳар жумъада бир марта. Агар қилмасанг, ҳар ойда бир марта. Агар қилмасанг, ҳар йили бир марта. Агар қилмасанг, умрингда бир марта (қил)» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُفْيَانَ الأُبُلِّيُّ، حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ أَبُو حَبِيبٍ، حَدَّثَنَا مَهْدِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الْجَوْزَاءِ، قَالَ حَدَّثَنِي رَجُلٌ، كَانَتْ لَهُ صُحْبَةٌ يُرَوْنَ أَنَّهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " ائْتِنِي غَدًا أَحْبُوكَ وَأُثِيبُكَ وَأُعْطِيكَ " . حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ يُعْطِينِي عَطِيَّةً قَالَ " إِذَا زَالَ النَّهَارُ فَقُمْ فَصَلِّ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ " . فَذَكَرَ نَحْوَهُ قَالَ " تَرْفَعُ رَأْسَكَ - يَعْنِي مِنَ السَّجْدَةِ الثَّانِيَةِ - فَاسْتَوِ جَالِسًا وَلاَ تَقُمْ حَتَّى تُسَبِّحَ عَشْرًا وَتَحْمَدَ عَشْرًا وَتُكَبِّرَ عَشْرًا وَتُهَلِّلَ عَشْرًا ثُمَّ تَصْنَعُ ذَلِكَ فِي الأَرْبَعِ رَكَعَاتٍ " . قَالَ " فَإِنَّكَ لَوْ كُنْتَ أَعْظَمَ أَهْلِ الأَرْضِ ذَنْبًا غُفِرَ لَكَ بِذَلِكَ " . قُلْتُ فَإِنْ لَمْ أَسْتَطِعْ أَنْ أُصَلِّيَهَا تِلْكَ السَّاعَةَ قَالَ " صَلِّهَا مِنَ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ خَالُ هِلاَلٍ الرَّائِيِّ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ الْمُسْتَمِرُّ بْنُ الرَّيَّانِ عَنْ أَبِي الْجَوْزَاءِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو مَوْقُوفًا وَرَوَاهُ رَوْحُ بْنُ الْمُسَيَّبِ وَجَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ عَنْ عَمْرِو بْنِ مَالِكٍ النُّكْرِيِّ عَنْ أَبِي الْجَوْزَاءِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَوْلُهُ وَقَالَ فِي حَدِيثِ رَوْحٍ فَقَالَ حَدِيثُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Суфён ал-Убуллий ривоят қилди, бизга Ҳаббон ибн Ҳилол Абу Ҳабиб ривоят қилди, бизга Маҳдий ибн Маймун ривоят қилди, бизга Амр ибн Молик Абул-Жавзодан ривоят қилди. У айтди: Менга саҳобалиги бўлган бир киши ривоят қилди — уни Абдуллаҳ ибн Амр деб ҳисоблайдилар. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эртага олдимга кел, сенга инъом қиламан, савобга ноил қиламан ва бераман» деди. Шу даражада мен у менга бирор ато беради деб ўйладим. У: «Кундуз оғганида (қуёш оғганида) туриб тўрт ракъат ўқи» деди. Сўнг шунга ўхшаш зикр қилди. У: «Бошингни кўтарасан — яъни иккинчи саждадан — тўғриланиб ўтирасан ва ўн марта тасбеҳ айтиб, ўн марта ҳамд айтиб, ўн марта такбир айтиб, ўн марта таҳлил (ла илаҳа иллаллаҳ) айтмагунингча турма. Сўнг буни тўрт ракъатда қиласан» деди. У: «Агар сен ер аҳлининг энг катта гуноҳкори бўлсанг ҳам, шу билан кечириласан» деди. Мен: «Агар уни ўша соатда ўқишга қодир бўлмасам-чи?» дедим. У: «Уни тун ёки кундуз (бошқа пайтда) ўқи» деди. Абу Довуд айтди: Ҳаббон ибн Ҳилол — Ҳилол ар-Роийнинг тоғаси. Абу Довуд айтди: Уни ал-Мустамирр ибн ар-Райён Абул-Жавзодан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан мавқуф (саҳобий сўзи) қилиб ривоят қилди. Ва уни Равҳ ибн ал-Мусайяб ҳамда Жаъфар ибн Сулаймон Амр ибн Молик ан-Нукрийдан, у Абул-Жавзодан, у Ибн Аббосдан унинг сўзи сифатида ривоят қилдилар. Равҳнинг ҳадисида эса: «У: Бу Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳадисидир, деди» дейилган.
حَدَّثَنَا أَبُو تَوْبَةَ الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُهَاجِرٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ، رُوَيْمٍ حَدَّثَنِي الأَنْصَارِيُّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِجَعْفَرٍ بِهَذَا الْحَدِيثِ فَذَكَرَ نَحْوَهُمْ قَالَ فِي السَّجْدَةِ الثَّانِيَةِ مِنَ الرَّكْعَةِ الأُولَى كَمَا قَالَ فِي حَدِيثِ مَهْدِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ .
Бизга Абу Тавба ар-Рабиъ ибн Нофиъ ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Муҳожир Урва ибн Руваймдан ривоят қилди: Менга ал-Ансорий ривоят қилишича, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Жаъфарга шу ҳадисни айтди. Сўнг уларнинг ҳадисига ўхшашини зикр қилди. У биринчи ракъатнинг иккинчи саждаси ҳақида Маҳдий ибн Маймуннинг ҳадисида айтилганидек айтди.