حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرِ بْنِ الْحَكَمِ النَّيْسَابُورِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، حَدَّثَنَا الْحَكَمُ بْنُ أَبَانَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِلْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ " يَا عَبَّاسُ يَا عَمَّاهُ أَلاَ أُعْطِيكَ أَلاَ أَمْنَحُكَ أَلاَ أَحْبُوكَ أَلاَ أَفْعَلُ بِكَ عَشْرَ خِصَالٍ إِذَا أَنْتَ فَعَلْتَ ذَلِكَ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ ذَنْبَكَ أَوَّلَهُ وَآخِرَهُ قَدِيمَهُ وَحَدِيثَهُ خَطَأَهُ وَعَمْدَهُ صَغِيرَهُ وَكَبِيرَهُ سِرَّهُ وَعَلاَنِيَتَهُ عَشْرَ خِصَالٍ أَنْ تُصَلِّيَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ تَقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ وَسُورَةً فَإِذَا فَرَغْتَ مِنَ الْقِرَاءَةِ فِي أَوَّلِ رَكْعَةٍ وَأَنْتَ قَائِمٌ قُلْتَ سُبْحَانَ اللَّهِ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَاللَّهُ أَكْبَرُ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً ثُمَّ تَرْكَعُ فَتَقُولُهَا وَأَنْتَ رَاكِعٌ عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ مِنَ الرُّكُوعِ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَهْوِي سَاجِدًا فَتَقُولُهَا وَأَنْتَ سَاجِدٌ عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ مِنَ السُّجُودِ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَسْجُدُ فَتَقُولُهَا عَشْرًا ثُمَّ تَرْفَعُ رَأْسَكَ فَتَقُولُهَا عَشْرًا فَذَلِكَ خَمْسٌ وَسَبْعُونَ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ تَفْعَلُ ذَلِكَ فِي أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ إِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ تُصَلِّيَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ مَرَّةً فَافْعَلْ فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ جُمُعَةٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ شَهْرٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي كُلِّ سَنَةٍ مَرَّةً فَإِنْ لَمْ تَفْعَلْ فَفِي عُمُرِكَ مَرَّةً " .
Бизга Абдурраҳмон ибн Бишр ибн ал-Ҳакам ан-Найсобурий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Абдулазиз ривоят қилди, бизга ал-Ҳакам ибн Абон Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аббос ибн Абдулмутталибга: «Эй Аббос, эй амакижон, сенга (бир нарсани) берсамми? Совға қилсамми? Инъом этсамми? Сенга ўн хислатни қилсамми? Агар сен буни қилсанг, Аллаҳ гуноҳингни — аввалини ҳам, охирини ҳам, қадимини ҳам, янгисини ҳам, хатосини ҳам, қасдини ҳам, кичигини ҳам, каттасини ҳам, яширинини ҳам, ошкорасини ҳам — ўн хислат ҳисобига кечиради: Тўрт ракъат ўқийсан, ҳар ракъатда Фотиҳатул-Китоб (Фотиҳа) ва бир сура ўқийсан. Биринчи ракъатда қироатни тугатиб, ҳали тик турганингда ўн беш марта ‹Субҳаналлаҳи вал-ҳамду лиллаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳ валлаҳу акбар› дейсан. Сўнг рукуъ қиласан ва рукуъда уни ўн марта айтасан. Сўнг рукуъдан бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Сўнг саждага эгилиб, саждада уни ўн марта айтасан. Сўнг саждадан бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Сўнг (яна) сажда қилиб уни ўн марта айтасан. Сўнг бошингни кўтариб уни ўн марта айтасан. Бу ҳар ракъатда етмиш беш (марта) бўлади. Буни тўрт ракъатда қиласан. Агар ҳар куни бир марта ўқишга қодир бўлсанг, қил. Агар қилмасанг, ҳар жумъада бир марта. Агар қилмасанг, ҳар ойда бир марта. Агар қилмасанг, ҳар йили бир марта. Агар қилмасанг, умрингда бир марта (қил)» деди.