حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنِي عَبْدُ رَبِّهِ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ أَبِي أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنِ الْمُطَّلِبِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الصَّلاَةُ مَثْنَى مَثْنَى أَنْ تَشَهَّدَ فِي كُلِّ رَكْعَتَيْنِ وَأَنْ تَبَاءَسَ وَتَمَسْكَنَ وَتُقْنِعَ بِيَدَيْكَ وَتَقُولَ اللَّهُمَّ اللَّهُمَّ فَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ ذَلِكَ فَهِيَ خِدَاجٌ " . سُئِلَ أَبُو دَاوُدَ عَنْ صَلاَةِ اللَّيْلِ مَثْنَى قَالَ إِنْ شِئْتَ مَثْنَى وَإِنْ شِئْتَ أَرْبَعًا .
Бизга Ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муъоз ибн Муъоз ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, менга Абду Роббиҳи ибн Саъийд Анас ибн Аби Анасдан, у Абдуллаҳ ибн Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорисдан, у ал-Мутталибдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У: «Намоз икки-икки ракъатдир: ҳар икки ракъатда ташаҳҳуд ўқишинг, (Аллаҳга) тазарруъ қилиб камтарлик билдиришинг, қўлларингни (дуога) очиб, ‹Аллаҳумма, Аллаҳумма› дейишингдир. Ким буни қилмаса, у (намоз) нуқсонлидир» деди. Абу Довуддан тун намозини икки-икки (ўқиш) ҳақида сўралганда у: «Хоҳласанг икки-икки, хоҳласанг тўрт(-тўрт ўқи)» деди.