حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ الْعُكْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُبَيْدَةَ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ، مَوْلَى أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ عَنْ أَبِي رَافِعٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِلْعَبَّاسِ " يَا عَمِّ أَلاَ أَصِلُكَ أَلاَ أَحْبُوكَ أَلاَ أَنْفَعُكَ " . قَالَ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " يَا عَمِّ صَلِّ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ تَقْرَأُ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَةٍ فَإِذَا انْقَضَتِ الْقِرَاءَةُ فَقُلِ اللَّهُ أَكْبَرُ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ وَسُبْحَانَ اللَّهِ وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ خَمْسَ عَشْرَةَ مَرَّةً قَبْلَ أَنْ تَرْكَعَ ثُمَّ ارْكَعْ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ اسْجُدْ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ اسْجُدِ الثَّانِيَةَ فَقُلْهَا عَشْرًا ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ فَقُلْهَا عَشْرًا قَبْلَ أَنْ تَقُومَ فَتِلْكَ خَمْسٌ وَسَبْعُونَ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ وَهِيَ ثَلاَثُمِائَةٍ فِي أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ فَلَوْ كَانَتْ ذُنُوبُكَ مِثْلَ رَمْلِ عَالِجٍ لَغَفَرَهَا اللَّهُ لَكَ " . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَنْ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَقُولَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ قَالَ " فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ أَنْ تَقُولَهَا فِي كُلِّ يَوْمٍ فَقُلْهَا فِي جُمُعَةٍ فَإِنْ لَمْ تَسْتَطِعْ أَنْ تَقُولَهَا فِي جُمُعَةٍ فَقُلْهَا فِي شَهْرٍ " . فَلَمْ يَزَلْ يَقُولُ لَهُ حَتَّى قَالَ " فَقُلْهَا فِي سَنَةٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي رَافِعٍ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Алоа ривоят қилди, бизга Зайд ибн Ҳубоб ал-Уклий ривоят қилди, бизга Мусо ибн Убайда ривоят қилди, менга Саид ибн Абу Саид — Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмнинг мавлоси — ривоят қилди, Абу Рофиъдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Аббосга: «Эй амаки, сенга сила қилмайми? Сенга инъом бермайми? Сенга фойда бермайми?» дедилар. У: «Албатта, эй Расулуллаҳ,» деди. У: «Эй амаки, тўрт ракаат намоз ўқи, ҳар ракаатда Фотиҳатул-Китобни ва бир сурани ўқи. Қироат тугагач, рукуъ қилишингдан олдин ўн беш марта: «Аллаҳу акбар вал-ҳамду лиллаҳи ва субҳаналлаҳи ва ла илаҳа иллаллаҳ,» деб айт, сўнг рукуъ қил ва уни ўн марта айт, сўнг бошингни кўтар ва уни ўн марта айт, сўнг сажда қил ва уни ўн марта айт, сўнг бошингни кўтар ва уни ўн марта айт, сўнг иккинчи саждани қил ва уни ўн марта айт, сўнг туришингдан олдин бошингни кўтар ва уни ўн марта айт. Бу ҳар ракаатда этмиш бешта, тўрт ракаатда уч юзта бўлади. Агар гуноҳларинг Олиж (чўлининг) қумидек бўлса ҳам, Аллаҳ уни сенга кечиради,» дедилар. У: «Эй Расулуллаҳ, ким ҳар куни буни айта олади?» деди. У: «Агар ҳар куни айтишга қодир бўлмасанг, уни жума (ҳафтаси)да бир марта айт; агар жума (ҳафтаси)да айтишга қодир бўлмасанг, уни ойда (бир марта) айт,» дедилар. У токи: «Уни йилда (бир марта) айт,» дегунларича (тахфиф қилиб) айтавердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Абу Рофиънинг ҳадисидан ғарибдир.