أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْكَرِيمِ أَبُو زُرْعَةَ الرَّازِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ الْفُضَيْلِ بْنِ عِيَاضٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، رَأَى فِيمَا يَرَى النَّائِمُ قِيلَ لَهُ بِأَىِّ شَىْءٍ أَمَرَكُمْ نَبِيُّكُمْ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَمَرَنَا أَنْ نُسَبِّحَ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَنَحْمَدَ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَنُكَبِّرَ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ فَتِلْكَ مِائَةٌ . قَالَ سَبِّحُوا خَمْسًا وَعِشْرِينَ وَاحْمَدُوا خَمْسًا وَعِشْرِينَ وَكَبِّرُوا خَمْسًا وَعِشْرِينَ وَهَلِّلُوا خَمْسًا وَعِشْرِينَ فَتِلْكَ مِائَةٌ فَلَمَّا أَصْبَحَ ذَكَرَ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " افْعَلُوا كَمَا قَالَ الأَنْصَارِيُّ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Абдулкарим Абу Зуръа ар-Розий хабар берди, у деди: бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ривоят қилди, у деди: менга Али ибн ал-Фузайл ибн Иёз ривоят қилди, Абдулазиз ибн Абу Равводдан, у Нофедан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), бир киши уйқусида бир нарсани кўриб (тушида) унга: «Набийнгиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сизларга нимани буюрди?» дейилди. У: «Бизга ўттиз уч марта тасбеҳ айтишни, ўттиз уч марта ҳамд айтишни ва ўттиз тўрт марта такбир айтишни буюрди, бу юзта бўлади,» деди. (Ҳалиги киши): «Йигирма беш марта тасбеҳ айтинг, йигирма беш марта ҳамд айтинг, йигирма беш марта такбир айтинг ва йигирма беш марта таҳлил айтинг, бу (ҳам) юзта бўлади,» деди. Тонгги пайтда у буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ансорий айтганидек қилинглар,» дедилар.