حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ الْحَضْرَمِيُّ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْمَدِينَةِ إِلَى مَكَّةَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ . قَالَ قُلْتُ لأَنَسٍ كَمْ أَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ قَالَ عَشْرًا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ أَقَامَ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ تِسْعَ عَشْرَةَ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَنَحْنُ إِذَا أَقَمْنَا مَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ تِسْعَ عَشْرَةَ صَلَّيْنَا رَكْعَتَيْنِ وَإِنْ زِدْنَا عَلَى ذَلِكَ أَتْمَمْنَا الصَّلاَةَ . وَرُوِيَ عَنْ عَلِيٍّ أَنَّهُ قَالَ مَنْ أَقَامَ عَشَرَةَ أَيَّامٍ أَتَمَّ الصَّلاَةَ . وَرُوِيَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ أَنَّهُ قَالَ مَنْ أَقَامَ خَمْسَةَ عَشَرَ يَوْمًا أَتَمَّ الصَّلاَةَ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْهُ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ . وَرُوِيَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ أَنَّهُ قَالَ إِذَا أَقَامَ أَرْبَعًا صَلَّى أَرْبَعًا . وَرَوَى عَنْهُ ذَلِكَ قَتَادَةُ وَعَطَاءٌ الْخُرَاسَانِيُّ . وَرَوَى عَنْهُ دَاوُدُ بْنُ أَبِي هِنْدٍ خِلاَفَ هَذَا . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ بَعْدُ فِي ذَلِكَ فَأَمَّا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَأَهْلُ الْكُوفَةِ فَذَهَبُوا إِلَى تَوْقِيتِ خَمْسَ عَشْرَةَ وَقَالُوا إِذَا أَجْمَعَ عَلَى إِقَامَةِ خَمْسَ عَشْرَةَ أَتَمَّ الصَّلاَةَ . وَقَالَ الأَوْزَاعِيُّ إِذَا أَجْمَعَ عَلَى إِقَامَةِ ثِنْتَىْ عَشْرَةَ أَتَمَّ الصَّلاَةَ . وَقَالَ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ إِذَا أَجْمَعَ عَلَى إِقَامَةِ أَرْبَعَةٍ أَتَمَّ الصَّلاَةَ . وَأَمَّا إِسْحَاقُ فَرَأَى أَقْوَى الْمَذَاهِبِ فِيهِ حَدِيثَ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ لأَنَّهُ رَوَى عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ تَأَوَّلَهُ بَعْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَجْمَعَ عَلَى إِقَامَةِ تِسْعَ عَشْرَةَ أَتَمَّ الصَّلاَةَ . ثُمَّ أَجْمَعَ أَهْلُ الْعِلْمِ عَلَى أَنَّ الْمُسَافِرَ يَقْصُرُ مَا لَمْ يُجْمِعْ إِقَامَةً وَإِنْ أَتَى عَلَيْهِ سِنُونَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Аби Ишоқ ал-Ҳазрамий хабар берди, у деди: бизга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Мадинадан Маккага чиқдик, у икки ракат ўқидилар. У (рови) деди: мен Анасдан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Маккада қанча турдилар?» деб сўрадим. У: «Ўн (кун),» деди. У (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Аббос ва Жобирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо деди: Анас ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у баъзи сафарларида ўн тўққиз (кун) туриб, икки ракат ўқиганлар. Ибн Аббос деди: шунинг учун биз ўн тўққиз (кун) гача турганимизда икки ракат ўқиймиз, агар ундан ортиқроқ турсак, намозни тўлиқ ўқиймиз. Алийдан ривоят қилинишича, у: «Ким ўн кун турса, намозни тўлиқ ўқисин,» деган. Ибн Умардан ривоят қилинишича, у: «Ким ўн беш кун турса, намозни тўлиқ ўқисин,» деган; ундан ўн икки (кун деб ҳам) ривоят қилинган. Саид ибн ал-Мусайябдан ривоят қилинишича, у: «Агар тўрт (кун) турса, тўрт (ракат) ўқисин,» деган. Буни ундан Қатода ва Ато ал-Хуросўний ривоят қилдилар; Довуд ибн Аби Ҳинд эса ундан бунга зид (сўз) ривоят қилди. Кейин бу масалада илм аҳли ихтилоф қилдилар. Суфён ас-Саврий ва Куфа аҳли ўн беш (кун)ни белгилашга мойил бўлиб: «Агар ўн беш (кун) туришга азм қилса, намозни тўлиқ ўқисин,» дедилар. ал-Авзўий: «Агар ўн икки (кун) туришга азм қилса, намозни тўлиқ ўқисин,» деди. Молик ибн Анас, Шофеий ва Аҳмад: «Агар тўрт (кун) туришга азм қилса, намозни тўлиқ ўқисин,» дедилар. Ишоқ эса бу масалада Ибн Аббос ҳадисини энг кучли (мазҳаб) деб билди ва: «Чунки у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилиб, кейин Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўнг уни шундай таъвил қилдики: агар ўн тўққиз (кун) туришга азм қилса, намозни тўлиқ ўқисин,» деди. Кейин илм аҳли мусофир азм қилган туриш (жойи)га етмагунча — гарчи унга йиллар ўтса ҳам — қаср қилиши ҳақида иттифоқ қилдилар.