أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، أَنَّ سَعْدَ بْنَ هِشَامِ بْنِ عَامِرٍ، لَمَّا أَنْ قَدِمَ، عَلَيْنَا أَخْبَرَنَا أَنَّهُ، أَتَى ابْنَ عَبَّاسٍ فَسَأَلَهُ عَنْ وَتْرِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَلاَ أَدُلُّكَ أَوْ أَلاَ أُنَبِّئُكَ بِأَعْلَمِ أَهْلِ الأَرْضِ بِوَتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قُلْتُ مَنْ قَالَ عَائِشَةُ . فَأَتَيْنَاهَا فَسَلَّمْنَا عَلَيْهَا وَدَخَلْنَا فَسَأَلْنَاهَا فَقُلْتُ أَنْبِئِينِي عَنْ وِتْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَتْ كُنَّا نُعِدُّ لَهُ سِوَاكَهُ وَطَهُورَهُ فَيَبْعَثُهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَا شَاءَ أَنْ يَبْعَثَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَيَتَسَوَّكُ وَيَتَوَضَّأُ ثُمَّ يُصَلِّي تِسْعَ رَكَعَاتٍ وَلاَ يَقْعُدُ فِيهِنَّ إِلاَّ فِي الثَّامِنَةِ فَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيَذْكُرُهُ وَيَدْعُو ثُمَّ يَنْهَضُ وَلاَ يُسَلِّمُ ثُمَّ يُصَلِّي التَّاسِعَةَ فَيَجْلِسُ فَيَحْمَدُ اللَّهَ وَيَذْكُرُهُ وَيَدْعُو ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا يُسْمِعُنَا ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ فَتِلْكَ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يَا بُنَىَّ فَلَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ فَتِلْكَ تِسْعًا أَىْ بُنَىَّ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَحَبَّ أَنْ يُدَاوِمَ عَلَيْهَا .
Бизга Закариё ибн Яҳё хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, Қатодадан, у Зурорату ибн Авфодан (ривоят қилдики), Саъд ибн Ҳишом ибн Омир бизнинг олдимизга келганда, бизга хабар бердики, у Ибн Аббоснинг олдига келди ва ундан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида сўради. У: «Сенга ер юзида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витрини энг яхши биладиган кишини кўрсатмайми ёки хабар бермайми?» деди. Мен: «У ким?» дедим. У: «Оиша,» деди. Биз унинг олдига келдик, унга салом бериб кирдик ва ундан сўрадик. Мен: «Менга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг витри ҳақида хабар беринг,» дедим. У деди: «Биз унга мисвоки ва таҳорат сувини тайёрлаб қўярдик. Аллаҳ азза ва жалла кечаси уни қайси вақтда уйғотишни хоҳласа, ўшанда уйғотар, сўнг у мисвок қилиб, таҳорат олар, сўнг тўққиз ракаат ўқир, уларда фақат саккизинчисида ўтирар, сўнг Аллаҳга ҳамд айтар, Уни зикр қилар ва дуо қилар, кейин турар ва салом бермас, сўнг тўққизинчисини ўқиб ўтирар, Аллаҳга ҳамд айтар, Уни зикр қилар ва дуо қилар, сўнг бизга эшиттириб салом берар, кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эди. Мана шу ўн бир ракаат бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёши улғайиб, вазни оғирлашгач, етти билан витр ўқир, сўнг салом берганидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эди. Мана шу тўққиз бўлади, эй ўғилчам! Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайсидир намозни ўқисалар, унга доимий амал қилишни яхши кўрар эдилар.»